Ženski fudbal u Srbiji beleži konstantan napredak, a Fudbalski klub Vojvodina iz Novog Sada predstavlja jedan od vodećih kolektiva po pitanju sistemskog rada i ulaganja u mlađe kategorije. Predsednica ŽFK Vojvodina, Marija Đurović, govorila je o klupskim ciljevima, saradnji sa muškom sekcijom i perspektivi ovog sporta u našoj zemlji.
Govoreći o počecima i uspostavljanju nove klupske strukture, Đurovićeva je istakla ulogu rukovodstva Fudbalskog kluba Vojvodina:
„Za sve je zaslužan jedan čovek koji izuzetno voli Vojvodinu i godinama joj pomaže. To je Dragoljub Zbiljić, predsednik Fudbalskog kluba Vojvodina i prvi čovek Sportskog društva Vojvodina, koji mi je ukazao poverenje da budem deo njegovog tima. Od tog trenutka počeo je i ozbiljan rad u ŽFK Vojvodina sa željom da napravimo klub koji će biti stabilan, organizovan i koji će imati jasnu viziju razvoja.“
U pogledu finansijskih izazova sa kojima se ženski sport susreće, predsednica novosadskog kluba ukazuje na neophodnost kontiniteta u radu:
„Ženski fudbal mora da se voli, ali ljubav sama po sebi nije dovoljna. Potrebni su ozbiljan rad, strpljenje, kontinuitet i jasna vizija. Danas je realnost takva da ženski fudbal u Srbiji još uvek nema finansijsku podršku koju ima muški fudbal. Manje je sponzora, manje prihoda, medijske pažnje i drugih izvora finansiranja, ali upravo zato je odgovornost ljudi koji vode klubove još veća. U ŽFK Vojvodina ne želimo da na tu činjenicu gledamo kao na prepreku, već kao na prostor u kojem možemo da napravimo promenu. Uz veliku podršku i saradnju sa FK Vojvodina, radimo na tome da naš klub bude stabilan, organizovan i prepoznatljiv.“
Jedan od osnovnih ciljeva jeste promocija i afirmacija mladih igračica. U prvom timu Vojvodine trenutno nastupa značajan broj devojaka rođenih 2008. godine i mlađih:
„To je jedna od ključnih stvari. Naša deca moraju da budu temelj kluba. Imamo veliki broj izuzetno talentovanih devojaka, poput Jane Topić, Dejane Ostojić, Elene Popov, Milice Šipke i Jane Knežević… Posebno bih istakla ljude koji svakodnevno rade s njima. Imamo kvalitetne i posvećene trenere, stručni štab i čitav sistem koji mora da funkcioniše tako da mlada igračica zna da u ovom klubu ima prostor da napreduje. Kad danas vidite devojku od 16 godina koja igra važnu ulogu u seniorskom timu, to je najbolja potvrda da taj sistem ima smisla.“
Đurovićeva se osvrnula i na značaj medijskog praćenja takmičenja, kao i na potrebu uklanjanja društvenih predrasuda prema fudbalerkama:
„Činjenica da danas možemo da gledamo utakmice ženskog fudbala na televiziji jeste ogroman pomak, a da ne govorimo o tome da je dostupan svim generacijama na različitim društvenim platformama. Kad se jedna utakmica emituje, ona dolazi u domove širom Srbije i daje mogućnost da se vidi kvalitet. Fudbal je sport i tu ne bi trebalo da postoji dodatno objašnjenje. Devojčica treba da ima pravo da izabere sport koji voli, da trenira, takmiči se i napreduje.“
Na kraju, predsednica ŽFK Vojvodina je uputila poziv ljubiteljima fudbala da podrže igračice na prvenstvenim utakmicama:
„Naše devojke na teren izlaze da se bore za svoj klub, za svoj grb i za ljude koji veruju u njih. One daju maksimum i ostavljaju srce na terenu. Ženski fudbal ima posebnu emociju. Ljudi koji dođu na utakmicu videće fudbal, borbu, kvalitet i naše Vojvotkinje, te verujem da će poželeti da ih gledaju ponovo.“
M.M.
