Predmet koji je nekada povezivao igrača sa televizorom sada može da postane model na polici. Originalni PlayStation dobija Lego verziju, namenjenu sastavljanju i izlaganju. Privlačnost takve zamisli lako je razumeti: prepoznatljivi oblik konzole nosi uspomenu na prve igre, druženja i trenutak kada se čekalo da se disk pokrene. Ipak, novi predmet nudi drugačiju radnju. Umesto uključivanja uređaja, vlasnik prolazi kroz korake gradnje i posmatra kako poznata silueta nastaje iz malih delova. Nostalgija tako dobija prostor za učešće. Sećanje na digitalnu zabavu prenosi se u fizički posao koji može da traje više večeri.
Zvanični opis modela navodi 1.911 delova, repliku kontrolera i skrivene scene posvećene igrama Gran Turismo i Ape Escape. Prodaja je na američkoj strani najavljena za 4. oktobar, uz cenu od 179,99 dolara. To nije potvrda domaće cene ili dostupnosti. Model je namenjen odraslima i služi za izlaganje; od kockica se ne dobija funkcionalna konzola. Upravo taj izbor otkriva drugačiju nameru proizvoda. Za kupca je važno da ga posmatra kao projekat i predmet za zbirku. Vrednost tada zavisi od uživanja u sastavljanju, detalja koje želi da vidi i mesta koje može da mu odvoji nakon završetka.
Kod modela poznatog uređaja zanimljivo je kako se rešava odnos između vernosti i materijala. Kockice imaju sopstvene dimenzije i način povezivanja, dok originalni predmet poseduje zaobljene ivice i površine koje nisu nastale takvim postupkom. Dizajn zato mora da izabere koji detalji najviše pomažu prepoznavanju. Posmatrač možda odmah primeti položaj tastera ili oblik kontrolera, dok mu druge razlike manje znače. Za graditelja se tu krije dodatno zadovoljstvo: može da vidi kako kombinacija jednostavnih elemenata stvara nešto poznato. Gotov predmet postaje i mali prikaz rešavanja problema, sa izborima koji su pažljivo raspoređeni kroz uputstvo. Taj proces posebno dolazi do izražaja kada se poznati oblik prepozna pre nego što je model sasvim završen, zahvaljujući nekoliko ključnih detalja.
Kupovina ovakvog seta otvara i pitanje šta u kolekciji zaista želimo da sačuvamo. Nekome je najvažniji predmet koji ga vezuje za određeno doba, drugome zanimljiv postupak gradnje, a trećem mogućnost da ga predstavi uz druge modele. Nijedan razlog ne zahteva stalno proširivanje zbirke. Korisno je unapred izmeriti policu, razmisliti o vremenu za sastavljanje i odrediti koliko je projekat lično privlačan. Poznati naziv može da pokrene želju, ali neće sam stvoriti zadovoljstvo. Model koji se pažljivo izabere ima više izgleda da postane omiljeni deo prostora. Zato je sasvim razumno preskočiti novitet koji se ne uklapa u ono što već volimo. Zbirka dobija ličnost kada svaki izbor ima sopstveni razlog, a dovoljno praznog prostora može pomoći da se omiljeni predmeti bolje vide.
Povod za ovu priču je današnji pregled oktobarskih Lego noviteta u Gizmodu. PlayStation model dobro pokazuje kako hobi povezuje pop-kulturu, dizajn i lično sećanje. Za nekadašnjeg igrača završena konzola od kockica može da bude početak razgovora o naslovima koje je voleo. Za osobu koja je nikada nije koristila, zanimljivost može biti u samoj gradnji i detaljima starog uređaja. U oba slučaja predmet dobija smisao kroz odnos vlasnika prema njemu. Najbolji deo takve nostalgije jeste mogućnost da se uspomena ponovo obradi sopstvenim rukama. Na polici na kraju stoji model, ali do njega vodi sasvim novo iskustvo koje pripada sadašnjem trenutku.
S.B.
