BEOGRAD – Međunarodni dan starijih osoba obeležava se danas, 1. oktobra, uz poruku da duži životni vek predstavlja jedno od najvećih dostignuća savremenog društva, ali i izazov za sisteme zdravstvene i socijalne zaštite, stanovanje, tržište rada i svakodnevni život.
Povodom Međunarodnog dana starijih osoba, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Matilde Mordt izjavila je da je Srbija pokazala jasnu posvećenost rešavanju pitanja starenja i prilagođavanja društva dužem životnom veku stanovništva.
Mordt je na konferenciji u Skupštini Srbije „Moja budućnost – čija je briga? Inkluzivno društvo za sve“ istakla da dugovečnost nije samo demografska statistika, već pitanje koje se tiče čitavog društva – od zdravstvene i socijalne zaštite, do stanovanja, prevoza, mogućnosti za rad i učešća u zajednici.
Prema njenim rečima, svi ljudi ne doživljavaju starost na isti način, jer mogućnosti u kasnijem životnom dobu zavise od zdravlja, prihoda, pola, invaliditeta, ali i od toga koliko su usluge i javni prostori dostupni.
Starost nije samo pitanje godina
Međunarodni dan starijih osoba ustanovila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1990. godine, a 1. oktobar se obeležava kao prilika da se skrene pažnja na prava, potrebe i doprinos starijih ljudi društvu.
Ovogodišnja tema Ujedinjenih nacija je „Doba dugovečnosti: preispitivanje sistema za duži život“, čime se ukazuje na potrebu da društva svoje institucije i usluge prilagode činjenici da ljudi žive sve duže.
UN procenjuje da danas u svetu živi oko 1,2 milijarde ljudi starijih od 60 godina, dok bi do 2050. godine taj broj mogao da dostigne 2,1 milijardu, odnosno oko petine svetskog stanovništva.
Zbog toga pitanje starenja stanovništva odavno nije samo pitanje penzionog sistema. Ono obuhvata i zdravstvenu zaštitu, dostupnost lekova i usluga, prilagođavanje javnog prevoza i infrastrukture, mogućnost da stariji ljudi ostanu aktivni, kao i podršku porodicama koje brinu o svojim starijim članovima.
Iskustvo i znanje starijih deo su društvenog potencijala
Duži životni vek ne znači samo veći broj godina provedenih u penziji. Starije osobe ostaju važan deo porodica, lokalnih zajednica i društva, bilo kroz brigu o članovima porodice, prenošenje znanja i iskustva, volontiranje, rad ili učešće u različitim društvenim aktivnostima.
Upravo zato međunarodne institucije sve više govore o potrebi da se starije osobe posmatraju kao aktivni učesnici društva, a ne samo kao korisnici pomoći i usluga.
Važno pitanje je i borba protiv diskriminacije na osnovu godina. Starost ne bi trebalo da bude razlog za uskraćivanje mogućnosti za rad, obrazovanje, društveni život ili pristup uslugama.
Prilagođavanje društva dužem životu
Kako se menja starosna struktura stanovništva, menjaće se i potrebe gradova i lokalnih zajednica. Pristupačniji trotoari i javne zgrade, bezbedniji prevoz, dostupne zdravstvene i socijalne usluge, mogućnosti za druženje i podrška porodicama samo su deo sistema koji može doprineti kvalitetnijem životu u starosti.
U tom smislu, poruka Međunarodnog dana starijih osoba nije namenjena samo ljudima koji su već u poznijem životnom dobu. Pitanje kako ćemo stariti tiče se svih generacija.
Društvo koje se priprema za duži životni vek stanovništva istovremeno se priprema i za sopstvenu budućnost – sa više prostora za dostojanstvo, sigurnost, aktivno učešće i međugeneracijsku solidarnost.
M. T.
