Pol Makartni ponovo je privukao pažnju pričom u kojoj se spajaju muzika i animacija. Ovoga puta u središtu njegove poruke našao se glas Selin Dion, čiji je doprinos projektu High in the Clouds posebno pohvalio. Takva saradnja privlačna je i ljudima koji ne prate svaki korak filmske produkcije: dva prepoznatljiva izvođačka sveta susreću se u prostoru u kojem lik ne mora da izgleda kao osoba koja mu pozajmljuje glas. Za publiku je to poziv da poznatu boju pevanja i govora čuje u novom kontekstu. Dok se čeka konačan film, najviše radoznalosti izaziva pitanje kako će se različiti izvođači uklopiti u jednu zajedničku priču.
Kod animacije glas može da nosi veliki deo karaktera. Pogled, pokret i crtež oblikuju ono što vidimo, ali način izgovaranja jedne rečenice određuje da li će lik delovati nesigurno, duhovito ili opasno. Zato poznato ime u podeli samo po sebi ne objašnjava kakav će biti rezultat. Potrebna je veza između izvođača, režije i ritma priče. Pevaču takav posao otvara drugačiji zadatak od koncerta: umesto neposrednog susreta sa publikom, doprinos nastaje kroz snimanje koje se kasnije povezuje sa radom mnogih drugih ljudi. Posebno je zanimljivo koliko prepoznatljivosti treba sačuvati, a koliko prostora ostaviti potpuno novom liku. Snimljeni glas mora da pronađe svoj ritam i u kratkoj sceni, bez pomoći čitavog koncerta ili poznatog muzičkog aranžmana.
U filmu Dion daje glas liku Sugartail, dok je Makartni i među producentima i autorima originalnih pesama. Pominju se i Ringo Star, Lajonel Riči i drugi glumci i muzičari. Vest je preneta na AOL-u iz magazina Parade, uz Makartnijevu novu pohvalu koleginici. Projekat potiče od knjige objavljene 2005. godine, a izlazak filma očekuje se 2027. Ti podaci daju okvir saradnje, ali nova poruka ne predstavlja konačnu recenziju ili potvrdu svakog detalja premijere. Zanimljiv je upravo trenutak nastanka: jedan autor govori o onome što sluša tokom pripreme i deli uzbuđenje pre nego što publika dobije završeno delo.
Priča o svetu u kojem muzika postaje predmet sukoba daje saradnji dodatni smisao. U animiranoj avanturi pesma može da bude deo radnje, način predstavljanja lika ili razlog zbog kojeg se njegov život menja. Kada muzičari učestvuju i kao autori i kao izvođači, otvara se mogućnost da se te uloge povežu. Ipak, konačan uspeh zavisiće od toga da li priča funkcioniše i za gledaoce kojima poznata imena nisu glavni razlog dolaska. Dete može da zavoli lik pre nego što sazna bilo šta o karijeri čoveka iza mikrofona. Za takvu publiku najvažniji su jasno osećanje, zanimljiv sukob i svet u koji poželi ponovo da se vrati. Tu će biti važno i kako film ostavlja prostor tišini, govoru i muzici, jer stalno pevanje samo po sebi ne pravi dobru priču.
Za odrasle postoji još jedan sloj zadovoljstva: prepoznavanje glasova koji su obeležili različite periode njihovog života. Animacija tada može da poveže generacije bez istog prethodnog znanja. Jedni dolaze zbog novih junaka, drugi zbog izvođača, a svi treba da ostanu zbog filma. Upravo zato ova vest ima širu privlačnost od običnog spiska slavnih učesnika. Ona pokazuje kako poznati umetnici traže nove načine da svoju muzikalnost prenesu u priču. Makartnijevo oduševljenje daje dobar povod za radoznalost, dok konačan sud ostaje za trenutak kada glasovi, slike i pesme budu mogli da se čuju i vide kao celina. Zbog toga se ovakve najave mogu pratiti sa uživanjem, uz strpljenje prema procesu koji još traje i mnogo ljudi koji učestvuju u njemu.
S.B.
