Jesenji izbor knjiga lako se pretvori u spisak koji treba precrtati, ali mnogo je prijatnije čitati ga kao mapu različitih interesovanja. Neko želi roman koji se čita zbog likova, neko neobične kratke priče, a neko memoare iz kojih može da razume svet umetnosti. Današnji književni pregled donosi upravo takvu mešavinu: očekivane nove naslove, povratke poznatih autora i dela koja tek kroz prevod dolaze do nove publike. Zanimljivost nije u tome da postoji deset obaveznih knjiga za sve. Ona je u mogućnosti da jedna nepoznata priča privuče pažnju između imena koja već prepoznajemo sa knjižarskih polica.
Među izdvojenim autorima su Barbara Kingsolver, Deša Filjo, Džasmin Gilori i Čed Harbah. Najavljena ponuda kreće se od romana o muzici i ambiciji do porodičnih i društvenih odnosa, dok se uz prozu pojavljuju i grafički memoari, poezija i priče Amparo Davile u engleskom prevodu. Takav izbor podseća koliko različito može da izgleda nekoliko sati sa knjigom. Nekome će odgovarati duža priča koja traži povratak istim likovima iz večeri u veče. Drugi će radije izabrati formu koju može završiti u jednom sedenju, a zatim joj se vratiti zbog utiska koji je ostavila.
Posebno je zanimljiv odnos novog izdanja i starog dela. Kada knjiga prvi put stigne do čitalaca određenog jezika, njena svežina za tu publiku ne mora da zavisi od godine u kojoj je napisana. Prevod otvara novu mogućnost susreta, zajedno sa pitanjem kako se prenose ton, ritam i kulturne reference. Zbog toga književna novost ne znači uvek tek završeni rukopis. Može da znači i povratak tekstu koji je drugde već imao dug život. Za čitaoca je to prijatan podsetnik da nema potrebe pratiti isključivo najnoviju godinu na koricama: neočekivano otkriće može čekati i u mnogo starijoj priči. U tome je i zadovoljstvo praćenja prevoda: poznati književni pejzaž odjednom može da dobije glas koji u njemu ranije nismo čuli.
Ovaj izbor namenjen je jesenjoj ponudi na engleskom jeziku. Listu je danas objavio LAist, a potiče od novinara NPR-a Endrua Limbonga. To je važna granica: iz nje ne sledi da su svi navedeni naslovi već dostupni u domaćem prevodu. Za nekoga ko prati autore i izdavače, pregled ipak može da posluži kao signal šta vredi imati na umu. Najkorisnije je krenuti od teme ili književnog postupka koji privlači pažnju, a potom potražiti konkretno izdanje. Tako spisak prestaje da bude tuđi zadatak i postaje lični izbor, prilagođen jeziku na kojem se čita, dostupnosti i vremenu koje je stvarno na raspolaganju.
Za prijatnu jesenju naviku možda je dovoljno izabrati jednu knjigu umesto praviti ambiciozan raspored deset naslova. Važno je ostaviti prostor da se ukus promeni: roman koji trenutno ne odgovara može sačekati, a kratka priča može otvoriti čitav novi pravac. Ovakvi pregledi imaju najveću vrednost kada izazovu radoznalost, ne osećaj zaostajanja. Duže večeri daju lep okvir, ali čitanje ne mora da izgleda kao fotografija sa šoljom i savršenim ćebetom. Može početi i na nekoliko stranica između dnevnih obaveza. Književna sezona tada nije trka sa tuđim preporukama, već prilika da se pronađe glas uz koji želite da ostanete još malo. Korisno je i sačuvati nekoliko rečenica o tome šta je privuklo pažnju: glas pripovedača, mesto radnje ili pitanje koje knjiga postavlja. Takva beleška može bolje pomoći pri kasnijem izboru od dugog niza naslova. Posle nekoliko nedelja lako se zaboravi ime, ali se pamti razlog zbog kojeg je neka priča delovala kao pravi sledeći susret.
S.B.
Izvor: Postinfo
