Ko prođe ovih dana pored Dunava kod Žeželjevog mosta možda će primetiti neobičan prizor – iz vode ponovo vire ostaci stubova nekadašnjeg montažno-demontažnog mosta.
Dunav je ovde dovoljno opao da ono što je godinama bilo skriveno ispod površine ponovo postane vidljivo. Za mlađe Novosađane možda je to samo neobična konstrukcija usred reke, ali stariji stanovnici grada u njoj će lako prepoznati trag jednog sasvim posebnog perioda u istoriji Novog Sada.
Reč je o nekadašnjem montažno-demontažnom drumsko-železničkom mostu MD-88, poznatom i kao most „Boško Perošević“.
Most koji je trebalo da bude privremen
Most je podignut nakon što je tokom bombardovanja 1999. godine srušen Žeželjev most, čime je železnički saobraćaj preko Dunava bio prekinut.
Novi privremeni prelaz napravljen je veoma brzo – za svega nekoliko meseci. Otvoren je 30. maja 2000. godine, a nalazio se oko 75 metara uzvodno od tada već porušenog Žeželjevog mosta.
Ideja je od početka bila da most bude privremeno rešenje dok se ne obnovi stalna veza preko Dunava.
Ali, kao što se u Novom Sadu već mnogo puta pokazalo, ono što je trebalo da traje kratko ume da potraje mnogo duže.
MD-88 je umesto nekoliko godina ostao u funkciji skoro dve decenije. Njime su saobraćali vozovi, ali je, zbog okolnosti u kojima je nastao, korišćen i za drumski saobraćaj. Njegova ograničena propusna moć bila je jedno od privremenih rešenja kojim je grad pokušavao da funkcioniše nakon rušenja sva tri novosadska mosta.
Deo Novog Sada koji je živeo sa privremenim mostom
Za mnoge Novosađane most „Boško Perošević“ nije bio samo železnička konstrukcija.
Bio je deo svakodnevnog života grada u godinama u kojima je Novi Sad pokušavao da ponovo uspostavi normalnu komunikaciju između Bačke i Srema.
Vozovi su njime ponovo krenuli preko Dunava, a most je istovremeno postao svojevrsni simbol perioda između rušenja starog Žeželjevog mosta i izgradnje njegovog naslednika.
Njegova sudbina bila je pomalo paradoksalna: projektovan kao privremeno rešenje, postao je deo grada toliko dugo da su čitave generacije Novosađana odrastale uz njega.
Novi Žeželj doneo mu je „penziju“
Kada je novi Žeželjev most konačno počeo da preuzima železnički i drumski saobraćaj, za MD-88 više nije bilo potrebe.
Novi drumsko-železnički Žeželjev most otvoren je za železnički saobraćaj 2018. godine, čime je obnovljena stalna veza na ovoj važnoj železničkoj trasi. Most je deo evropskog železničkog Koridora 10.
Potom je počelo rasklapanje privremenog mosta.
U martu 2019. godine počelo je uklanjanje centralnih delova konstrukcije MD-88, dok su pojedini delovi čelične konstrukcije bili namenjeni za premeštanje i skladištenje.
Tako je most koji je trebalo da bude samo privremena zamena za srušeni Žeželj otišao u istoriju.
Ili se barem tako činilo.
Danas ga ponovo „vraća“ Dunav
Nizak vodostaj sada je uradio ono što nijedan muzej ne bi mogao – ponovo je pokazao tragove mosta na mestu na kojem je nekada stajao.
Stubovi koji vire iz Dunava podsećaju na konstrukciju preko koje su gotovo dve decenije prelazili vozovi i koja je u jednom od najtežih perioda za grad predstavljala važnu saobraćajnu vezu.
Danas iznad njih stoji novi Žeželjev most, moderan drumsko-železnički prelaz sa dva železnička koloseka i pešačkim i biciklističkim stazama.
Dole, u Dunavu, ostali su tragovi jednog starog rešenja.
I upravo zato fotografija ovih dana ima posebnu težinu: dok Novi Sad preko novog Žeželjevog mosta normalno funkcioniše, Dunav je na trenutak izvukao na površinu deo grada koji je već odavno trebalo da bude samo sećanje.
Možda će sa sledećim višim vodostajem ovi ostaci ponovo nestati.
Ali dok su tu, predstavljaju zanimljiv podsetnik na vreme kada je jedan privremeni most morao da preuzme ulogu mnogo važniju nego što mu je prvobitno bilo namenjeno.
M. T.
