Prosečni protoci 12 velikih evropskih reka tokom ovog leta bili su najniži od početka evidencije 1992. godine, pokazuje najnovija analiza Kopernikusa. Istovremeno, Evropu su pogodili dugotrajna suša, toplotni talasi i rekordno visoke temperature mora, što je pojačalo pritisak na energetiku, poljoprivredu, vodne resurse i transport.
Od juna do avgusta rekordno niski ili gotovo rekordno niski protoci zabeleženi su na brojnim velikim evropskim rekama, među kojima su Rajna, Dunav, Po, Loara, Rona i Sena. Copernicus navodi da je leto 2026. bilo najteža sezona niskih protoka na kontinentu od početka podataka Evropskog sistema za upozoravanje na poplave (EFAS).
Problem nije bio ograničen samo na pojedinačne deonice. Tokom jula i avgusta niski protoci istovremeno su zahvatili velike rečne sisteme, dok su rekordno ili gotovo rekordno niske vrednosti beležene duž delova Rajne, Dunava, Sene, Rone, Loare i Poa.
Dunav je posebno važan za zemlje centralne i jugoistočne Evrope. Copernicus je još tokom jula registrovao rekordne ili gotovo rekordne niske vodostaje koji su uticali na plovidbu, navodnjavanje i proizvodnju energije u Rumuniji, Srbiji, Hrvatskoj i Mađarskoj.
Nizak vodostaj direktno komplikuje rečni transport, jer brodovi ne mogu da koriste puni kapacitet kada je dubina plovnog puta smanjena. To povećava potrebu za smanjenjem tereta, preusmeravanjem robe na železnicu i drumski transport i može da produži vreme isporuke. Copernicus je niske protoke povezao sa poremećajima plovidbe i lancima snabdevanja.
Posledice se vide i u energetici. Hidroelektrane zavise od raspoložive količine vode, dok termoelektrane i nuklearne elektrane koriste reke za rashladne sisteme. Kada su protoci niski, a temperatura vode visoka, mogućnosti korišćenja rečnih voda za hlađenje postaju ograničene, što može da smanji raspoloživi proizvodni kapacitet ili poveća troškove rada energetskog sistema. Copernicus je ove probleme već registrovao kao jedan od direktnih efekata ovogodišnjih niskih protoka.
Istovremeno, poljoprivreda se suočila sa većom potrebom za navodnjavanjem upravo u periodu kada je raspoloživost vode bila manja. To stvara dodatni pritisak na proizvodnju hrane i troškove poljoprivrednika.
Klimatski pritisak bio je dodatno pojačan visokim temperaturama. Prosečna temperatura Evrope tokom leta bila je 1,17 stepeni Celzijusa iznad proseka za period 1991–2020, što je leto 2026. svrstalo na treće mesto najtoplijih leta za kontinent u ERA5 evidenciji. Zapadna Evropa imala je najtoplije leto u istoriji tog skupa podataka, sa prosekom od 21,69 stepeni, odnosno 2,54 stepena iznad referentnog proseka.
Dugotrajna suša i visoke temperature doprinele su i izrazito intenzivnoj sezoni požara. Do 2. septembra površina zahvaćena požarima u Evropskoj uniji bila je gotovo dvostruko veća od proseka za period 2006–2025, uz posebno velike požare u Španiji i Francuskoj.
Podaci Kopernikusa tako pokazuju da ovogodišnja evropska suša nije samo pitanje vremenskih prilika. Niski protoci reka istovremeno postaju pitanje energetske sigurnosti, logistike, poljoprivrede, industrijske proizvodnje i otpornosti evropskih lanaca snabdevanja.
M. T.
