Cilindar leda izvučen iz visokoplaninskog pokrivača može da izgleda kao običan zamrznut uzorak, ali u njemu se nalaze tragovi veoma udaljenog vremena. Nova analiza leda sa visoravni Gulija u severozapadnom Tibetu pruža dodatne dokaze da zapis seže više od 100.000 godina unazad, verovatno i preko 128.000 godina. Takva arhiva posebno je zanimljiva izvan polarnih oblasti, gde se veoma stari zapisi te vrste teško pronalaze. Njena vrednost zavisi od jednog ključnog zadatka: da se što pouzdanije utvrdi kada je svaki proučavani deo leda nastao. Što se više nezavisnih pokazatelja složi, to je jasnije šta uzorak može da kaže, a gde tumačenje još zahteva dodatnu proveru.
Ledena jezgra omogućavaju proučavanje prošlosti kroz sastav različitih slojeva. Ipak, redosled dubine i redosled vremena ne mogu se svuda povezati jednostavnim brojanjem. Led se kreće, slojevi se deformišu, a uslovi očuvanja razlikuju se od mesta do mesta. Zato vremenska skala zahteva više nezavisnih tragova i pažljivo poređenje. Ako je uzorak pogrešno datiran, i tumačenje klimatskog signala može otići u pogrešnom smeru. Starost predstavlja okvir u kojem merenje dobija smisao, pa njena provera ima jednaku važnost kao i preciznost samog hemijskog podatka. Razlika između signala i njegove starosti zato mora da ostane jasna tokom svake faze analize i poređenja sa drugim zapisima.
U istraživanju su upoređena jezgra izvađena 1992. i 2015. godine. Slični obrasci izotopa kiseonika podržali su ponovljivost zabeleženih signala. Za vremensko povezivanje korišćeni su i tragovi izotopa berilijuma i hlora, povezani sa Lašampskim geomagnetnim događajem pre više od 41.000 godina. Podaci su zatim poređeni sa zapisima iz obližnjih tibetanskih pećina. Kombinovanje više vrsta dokaza važno je zato što svaki zapis ima svoje mogućnosti i ograničenja. Podudarnost nezavisnih tragova povećava poverenje u predloženu hronologiju, uz potrebu da se nesigurnosti jasno prikažu. Takav način rada omogućava da se hronologija proveri preko događaja prepoznatljivog u različitim vrstama sačuvanih prirodnih tragova.
Nalazi donose dodatne dokaze u odnosu na ranije tumačenje prema kojem bi zapis Gulije obuhvatao samo mnogo mlađi period. Rezultate je predstavio Državni univerzitet Ohaja kroz rad Lonija Tompsona i međunarodnih saradnika objavljen u Science Advances. Za budući rad sada se otvara mogućnost da se drugi pokazatelji prouče u dužem vremenskom okviru. Važno je zadržati razliku između lokalnog zapisa i slike cele planete: jedan ledeni pokrivač čuva podatke o određenom prostoru. Njegova šira vrednost raste kada se poveže sa drugim pouzdano datiranim arhivama. Poređenje regiona pomaže da se odvoje promene zajedničke većem prostoru od događaja koje oblikuju posebni uslovi jednog mesta.
Zašto je toliko važan još jedan veoma star zapis? Različiti delovi sveta ne moraju da prolaze kroz iste promene istovremeno ili na isti način. Poređenje omogućava da se proveri koje veze važe šire, a koje zavise od lokalnih uslova. Tako visokoplaninski led postaje deo složenije rekonstrukcije prošlih klimatskih događaja. Svaki novi pouzdan vremenski oslonac pomaže da se merenja postave na pravo mesto u toj priči. Uzorak sa Tibeta zato predstavlja mnogo više od impresivne starosti: njegova vrednost leži u mogućnosti da se prošlost poredi preciznije i da se postojeća tumačenja ponovo provere. Preciznije datiranje omogućava i da se starim merenjima postave nova pitanja, bez potrebe da svaki put počinjemo od potpuno nove arhive.
S.B.
