Železnička veza Budimpešte i Beograda ulazi u jednu od poslednjih faza provere pre mogućeg pokretanja redovnog putničkog saobraćaja. Na mađarskom delu pruge između Budimpešte i Kelebije 3. i 4. oktobra sprovodi se test koji treba da simulira rad linije pod punim planiranim opterećenjem.
Vozovi će tokom dva dana, bez putnika, saobraćati prema režimu koji odgovara dnevnom saobraćajnom špicu, i to satima, pri brzinama do 160 kilometara na sat. U testiranju učestvuju kineski proizvedeni elektromotorni vozovi „Srbijavoz“, kao i kompozicije MÁV-a sa lokomotivama i motorni vozovi.
Ovaj test predstavlja znatno zahtevniju proveru od pojedinačnih probnih vožnji, jer treba da pokaže kako kompletan sistem funkcioniše kada se simulira intenzitet saobraćaja kakav bi postojao nakon uvođenja redovnih putničkih linija.
Posebno mesto u proverama ima ETCS, evropski sistem za kontrolu i bezbedno upravljanje železničkim saobraćajem. Upravo pouzdanost tog sistema predstavlja jedan od ključnih uslova za vožnju brzinama do 160 kilometara na sat na mađarskoj deonici.
Prema navodima mađarskog ministra saobraćaja i investicija Davida Vitezija, tokom višemesečnih provera otkriveni su određeni manji problemi i greške, od kojih je većina otklonjena. U najdetaljnijim bezbednosnim testovima, prema njegovim navodima, nije utvrđen bezbednosno kritičan kvar. Konačna odluka o putničkom saobraćaju ipak će uslediti tek nakon procene rezultata ovog testa.
Zašto je završetak mađarske deonice važan za Srbiju
Za Srbiju je završetak celog koridora važan zato što je domaći deo pruge između Beograda i Subotice već u funkciji, dok je upravo mađarska deonica bila preostala karika za uspostavljanje direktne železničke veze dve prestonice.
Na srpskoj strani modernizovana pruga predviđena je za mešoviti putnički i teretni saobraćaj, dok je deonica Novi Sad–Subotica–državna granica duga oko 108 kilometara.
Potencijalni ekonomski efekat nije samo u kraćem putovanju putnika. Direktna železnička veza sa Budimpeštom može da poveže Srbiju sa mađarskim železničkim čvorištem i dalje sa tržištima srednje Evrope.
Planirani red vožnje predviđa učestaliji regionalni saobraćaj, dok su za putnike na dužim relacijama planirane veze InterRégio i EuroCity. Prema dosadašnjim najavama, putovanje između dve prestonice trebalo bi da bude višestruko kraće nego na staroj trasi, ali će stvarno vreme putovanja zavisiti od konačnog reda vožnje i režima graničnih procedura.
Istovremeno, početak putničkog saobraćaja ne znači automatski i završetak svih ekonomskih efekata projekta. Za privredu će značaj imati koliko će često vozovi saobraćati, koliko će biti konkurentne cene karata, koliko će trajati granične procedure i koliko će infrastruktura biti pouzdana u svakodnevnom radu.
Test 3. i 4. oktobra zato predstavlja važan tehnički korak, ali sam po sebi još ne znači da putnički saobraćaj počinje odmah. O tome će biti odlučeno nakon analize rezultata i potvrde ispunjenosti svih bezbednosnih uslova.
M. T.
