Nastup reprezentacije Srbije u Ligi nacija pretvorio se u mučno svedočanstvo o taktičkoj i igračkoj nemoći, gde pozivanje selektora Veljka Paunovića na dugotrajni proces više ne uspeva da maskira odsustvo prepoznatljive ideje u igri „orlova“.
Rialnost srpskog reprezentativnog fudbala u ovom trenutku jeste surova. Porazi od Grčke, Holandije i Nemačke ogolili su sve limite nacionalnog tima, ali ono što najviše brine jeste utisak potpune inferiornosti. Postavka u niskoj zoni na gostovanju u Minhenu pretvorila je našu reprezentaciju u pukog posmatrača, dok su statistički podaci od 81 primljenog šuta u tri utakmice jasan pokazatelj da defensivni blok funkcioniše samo zahvaljujući bravurama na gol liniji.
Fudbalska javnost u Srbiji svesna je limitiranosti trenutnog igračkog kadra i niko ne traži radikalne sekvore niti smene. Ipak, selektorova primetna nervoza na konferencijama za štampu i ponavljanje uopštenih fraza o neophodnom strpljenju ne nude preko potrebne odgovore. Priča koja se već sada pomera ka martovskim kvalifikacijama zahteva čvrsto uporište u igri, a ne samo u rečima. Da bi vera u proces opstala, reprezentacija Srbije mora na terenu pokazati bar nagoveštaj napretka i taktičkog smisla.
M.M.
