Na približno 13.000 svetlosnih godina od Zemlje nalazi se par zvezdanih objekata koji povremeno šalje snažne rendgenske bljeskove. Jedan član para je ogromna plava zvezda, a drugi neutronska zvezda — izuzetno gust ostatak nekadašnje eksplozije. Astronomi su dugo naslućivali šta izaziva dodatne bljeskove. Nova merenja omogućila su im da mnogo neposrednije prate susret neutronske zvezde s materijom njenog velikog pratioca.
Sistem se zove BP Crucis. Plavi hiperdžin Wray 977 izbacuje snažan zvezdani vetar, tok naelektrisanih čestica. Oko njega kruži objekat GX 301-2, pulsar čija je masa sabijena u telo prečnika od svega nekoliko desetina kilometara. Pulsar emituje zračenje koje detektujemo u pravilnim razmacima dok se njegov snop usmerava prema Zemlji. Uz taj ritam, sistem pokazuje i mnogo jače, povremene rendgenske nalete.
U prikazu istraživanja koji je objavio Live Science objašnjava se da plavi hiperdžin ne rasipa sav materijal jednako u svim pravcima. Postoji gušći tok plazme kroz koji neutronska zvezda prolazi tokom svoje orbite. Kada se nađe na njegovom putu, više materije može da dospe u njenu blizinu. Takav susret povezan je sa snažnijom rendgenskom emisijom.
Orbitalni krug traje približno 41,5 dana. Ranija zapažanja sugerisala su vezu između položaja pulsara i bljeskova, ali su naučnicima bili potrebni detaljniji podaci o samoj materiji. Za to su koristili rendgensku svemirsku misiju XRISM, koju zajednički vode japanska i američka svemirska agencija. Tokom šesnaestočasovnog posmatranja zabeležene su promene u rendgenskom spektru dok se događao jedan od naleta.
Spektar nije obična fotografija zvezde. On razlaže zračenje na delove koji nose tragove materije kroz koju je prošlo i procesa u kojima je nastalo. Promene u emisiji i apsorpciji pomogle su istraživačima da prate kako se gusti tok plazme ponaša blizu neutronske zvezde. Time su dobili važnu proveru objašnjenja koje je ranije bilo zasnovano pre svega na vremenu pojavljivanja bljeskova.
Naziv „mrtva zvezda“, koji se ponekad koristi za neutronske zvezde, može da zavara. Takav objekat više ne proizvodi energiju kao obična zvezda, ali njegova gravitacija i magnetno polje čine ga izuzetno aktivnim kada se nađe blizu druge zvezde. Materija koju veliki pratilac odbacuje postaje gorivo za pojave koje teleskopi mogu da vide s ogromne udaljenosti.
Priča o ovom paru pokazuje kako astronomija napreduje korak po korak. Prvo se uoči neobičan ritam. Zatim se predloži mehanizam. Na kraju novi instrument pruži merenje koje povezuje ritam s materijom koja ga verovatno stvara. Sistem i dalje krije detalje koje treba istražiti, ali njegovi bljeskovi sada imaju mnogo jasniji fizički kontekst.
S.B.
