Atakama u severnom Čileu danas je sinonim za izuzetnu suvoću. Zato je jedan fosilni zub izazvao posebno interesovanje paleontologa: pripada davnom srodniku kapibare, životinje čiji je život vezan za vodu i biljke vlažnih staništa. Zub potiče iz vremena od pre približno devet miliona godina i pronađen je u području koje danas deluje kao poslednje mesto na kojem bismo očekivali trag takve životinje.
Fosil je nađen u sedimentima oblasti El Moro, u severnom Čileu. Stene u kojima se nalazio nastajale su u plitkomorskom okruženju pre približno sedam do deset miliona godina. Zub u morskom nanosu ne znači da je kapibara bila morska životinja. Mnogo je verovatnije da su ostaci s kopna ili priobalnog vlažnog predela dospeli u sredinu u kojoj su se kasnije sačuvali.
Tim Univerziteta u Arizoni ističe da nalaz predstavlja najstariji poznati trag kapibare na čileanskoj obali. Današnje kapibare ne žive u Čileu. Još važnije, njihovi srodnici zahtevaju vodu i biljnu hranu, pa njihov fosil navodi istraživače da preispitaju jednostavnu predstavu o neprekidno jednako suvoj istoriji ovog predela.
Jedan zub ipak ne može sam da nacrta detaljnu mapu nekadašnjih reka. On je snažan trag, ali se mora povezati s drugim fosilima, vrstom sedimenta i geološkom starošću. Paleontolozi zato razmatraju kakvi su vlažniji delovi obale ili rečni sistemi mogli postojati u vreme kada je životinja živela. Oprez je važan: promene klime ne moraju značiti da je čitava Atakama tada izgledala kao jedna velika zelena močvara.
Priča ima i ljudsku stranu. Stanovnici tog kraja odavno su znali da zemljište krije neobične ostatke. Deo fosila završavao je u privatnim rukama ili je nestajao iz naučnog zapisa. Sačuvani i predati primerci omogućili su stručnjacima da jedan mali predmet smeste u mnogo širu sliku istorije kontinenta.
Zubi su među najkorisnijim fosilima zato što su čvrsti i nose karakteristične detalje. Po obliku i građi mogu da pomognu pri utvrđivanju srodstva, čak i kada ostatak skeleta nedostaje. U ovom slučaju jedan zub nije samo dokaz da je određena grupa glodara bila prisutna. On je i pitanje upućeno geolozima: kakva je voda podržavala njen život?
Današnji pejzaž ume da prikrije svoju prošlost. Mesto koje sada povezujemo s prašinom, kamenom i veoma retkim padavinama može čuvati ostatke životinja drugačije sredine. Fosil kapibarinog srodnika ne ukida suvu istoriju Atakame, ali pokazuje da ona verovatno nije bila sasvim jednolična.
S.B.
