Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR) i ove godine obeležava Zlatni septembar, mesec posvećen podršci deci i mladima koji se leče od raka i njihovim porodicama.
Ovogodišnja kampanja posebno ukazuje na značaj psihosocijalne podrške tokom, ali i nakon završetka lečenja, jer povratak u svakodnevni život za dete i porodicu često predstavlja novi period prilagođavanja.
Završetak terapije ne znači nužno i kraj svih izazova. Deca se nakon dugog i zahtevnog lečenja ponovo vraćaju u školu, među vršnjake i u svakodnevne aktivnosti, dok porodice nastavljaju da žive sa strahom, neizvesnošću i posledicama iskustva kroz koje su prošle.
U NURDOR-u zato pružaju podršku uz pomoć psihologa, pedagoga i socijalnih radnika, kroz savetovanje, radionice, rehabilitacione kampove i druge programe namenjene deci i njihovim porodicama. Posebni programi namenjeni su i porodicama koje su izgubile dete.
Prema podacima NURDOR-a, svakog dana u Srbiji jedno dete oboli od raka, dok svake nedelje jedno dete premine.
Udruženje godinama nastoji da porodicama pruži podršku i nakon najtežeg perioda lečenja. Do sada je realizovano 16 ciklusa projekta „Vreme je za šoljicu razgovora“, kroz više od 600 radionica kojima je prisustvovalo više od 5.600 roditelja.
Organizovana su i 73 rehabilitaciona kampa za više od 1.550 dece, kao i osam kampova namenjenih podršci porodicama koje prolaze kroz proces tugovanja.
U okviru ovogodišnjeg Zlatnog septembra, 19. septembra, građani će u više gradova Srbije, među kojima je i Novi Sad, imati priliku da razgovaraju sa volonterima NURDOR-a. Tom prilikom moći će da saznaju više o značaju psihosocijalne podrške, radu udruženja i načinima na koje mogu da se uključe u programe pomoći.
Jedan od načina da se podrži rad NURDOR-a jeste i slanje poruke sa sadržajem 2 na broj 1150, čime se donira 200 dinara mesečno. Usluga je dostupna korisnicima svih mobilnih mreža, a donacija se može otkazati u bilo kom trenutku.
Zlatni septembar tako podseća da je deci oboleloj od raka, njihovim porodicama i mladima koji su završili lečenje potrebna podrška i onda kada se bolničko lečenje završi. Nekada su razgovor, razumevanje, prisustvo i osećaj da nisu sami jednako važni kao pomoć tokom samog lečenja.
M. T.
