Domaće tržište žitarica i uljarica suočava se sa više izazova istovremeno – od vremenskih uslova i očekivanih prinosa, preko problema sa transportom Dunavom, do globalnih geopolitičkih kretanja.
V.d. direktora Produktne berze Vlado Kovačević rekao je da informacije sa terena trenutno ukazuju na slabiji rod kukuruza i soje, dok bi suncokret mogao da zabeleži bolji prinos, rekao je za RTS.
Razlika između ovih kultura u velikoj meri proizlazi iz njihove otpornosti na sušu. Suncokret bolje podnosi nedostatak vlage, dok su kukuruz i soja osetljiviji na nepovoljne vremenske uslove.
Klimatske promene već utiču na odluke poljoprivrednika. Površine pod pšenicom ove godine povećane su 7,5 odsto, dok su površine pod kukuruzom smanjene 3,8 odsto, a pod sojom 7,5 odsto. Istovremeno, suncokret je zasejan na 3,5 odsto većoj površini.
Na Produktnoj berzi trenutno se beleže relativno različite cene među osnovnim ratarskim kulturama. Pšenica standardnog kvaliteta kreće se od 20 do 20,2 dinara po kilogramu bez PDV-a, kukuruz od 19 do 19,2 dinara, dok je suncokret između 52 i 52,2 dinara. Soja se kreće od 55 do 56 dinara, a ječam od 17,8 do 18 dinara.
Poseban izazov predstavlja logistika. Nizak vodostaj Dunava otežava izvoz poljoprivrednih proizvoda, a protok na granici sa Rumunijom trenutno iznosi oko 40 odsto uobičajenog nivoa.
Dunav je jedan od ključnih pravaca za plasman robe prema luci Konstanca, pa njegovo otežano korišćenje direktno utiče na troškove i mogućnosti izvoza. Alternativa su drumski i železnički transport, ali su oni za ovakvu vrstu kabaste robe skuplji ili imaju ograničene kapacitete.
Na formiranje cena sve snažnije utiče i međunarodno tržište. Kretanja na američkim i evropskim berzama, stanje u crnomorskom regionu i budući obim izvoza iz Ukrajine i Rusije predstavljaju važne faktore za domaće tržište.
Prema Kovačevićevim rečima, cena pšenice na američkom tržištu dostigla je najviši nivo u poslednje tri godine, dok je na pariskom Matifu bila oko 239 evra po toni.
Domaće cene prate svetske trendove, ali ne uvek istom brzinom. Mogućnost izvoza, raspoloživi transportni pravci i troškovi logistike mogu usporiti ili promeniti prenos globalnih kretanja na srpsko tržište.
Zbog toga će naredni period biti važan i za proizvođače i za trgovce. Konačni prinosi, stanje Dunava i razvoj međunarodnih tržišnih i geopolitičkih okolnosti zajedno će određivati koliko će domaće tržište žitarica i uljarica biti stabilno i kakav prostor za izvoz Srbija može da iskoristi.
M. T.
