Nakon perioda ekonomske neizvesnosti, rasta troškova i promena izazvanih veštačkom inteligencijom, zaposleni u Australiji počinju oprezno da vraćaju poverenje u tržište rada. Novo istraživanje pokazuje da se raspoloženje popravlja, ali da veliki broj ljudi i dalje nije spreman da rizikuje sigurnost postojećeg radnog mesta.
Samopouzdanje zaposlenih ne zavisi samo od broja otvorenih pozicija. Važni su očekivana plata, mogućnost napredovanja, stabilnost industrije i procena koliko brzo bi osoba mogla da pronađe novi posao ako izgubi sadašnji.
Kompanija Gartner objavila je rezultate istraživanja prema kojima australijski zaposleni postepeno postaju optimističniji. Ipak, oporavak nije nagao. Ljudi pažljivije procenjuju ponude, duže ostaju kod postojećih poslodavaca i više razmišljaju o sigurnosti nego tokom perioda intenzivnog zapošljavanja.
Jedan od razloga jeste rast životnih troškova. Kada su stanovanje, hrana i krediti skuplji, promena posla nosi veći rizik. Čak i viša ponuđena plata može da izgleda manje privlačno ako novi ugovor ima probni period, slabije pogodnosti ili manje stabilnu kompaniju.
Drugi faktor je veštačka inteligencija. Zaposleni vide da se pojedini poslovi menjaju, ali često ne znaju da li će tehnologija povećati njihovu produktivnost ili smanjiti potrebu za njihovim radnim mestom. Takva neizvesnost može da zakoči odluku o promeni karijere.
Poslodavci, sa druge strane, ne mogu da se oslone samo na stabilnu platu. Ljudi sve više procenjuju fleksibilnost, odnos rukovodilaca, mogućnost učenja i ravnotežu između privatnog i poslovnog života. Kompanija koja ne nudi jasnu perspektivu može izgubiti zaposlene čim se tržište dodatno oporavi.
Postepeni rast poverenja važan je pokazatelj i za širu ekonomiju. Kada su ljudi sigurniji u svoje zaposlenje, spremniji su da troše, ulažu u obrazovanje ili promene grad. Kada očekuju otkaz ili teško pronalaženje novog posla, odlažu velike odluke i stvaraju finansijsku rezervu.
Istraživanje jedne zemlje ne može automatski da se preslika na ostatak sveta, ali opisuje obrazac prisutan na brojnim tržištima. Posle velikih poremećaja zaposleni ne vraćaju poverenje istom brzinom kojom se popravljaju statistički pokazatelji. Osećaj sigurnosti često kasni za zvaničnim podacima.
Za poslodavce je to upozorenje da privremena lojalnost ne znači nužno zadovoljstvo. Neko može da ostane na radnom mestu samo zato što trenutno ne želi da rizikuje. Kada proceni da su se uslovi promenili, odluka o odlasku može da bude brza.
Za zaposlene je važna druga poruka: oprez ne mora da znači pasivnost. Usavršavanje, praćenje promena u struci i održavanje profesionalnih kontakata povećavaju sigurnost čak i kada osoba ne planira trenutnu promenu posla.
Tržište rada zato ne čine samo oglasi, plate i stopa nezaposlenosti. Čini ga i kolektivni osećaj ljudi da li smeju da naprave sledeći korak. U Australiji se taj osećaj vraća, ali polako – više kao pažljivo podizanje glave nego kao novi talas masovnih odlazaka.
S.B.
Izvor: Postinfo
