ZAGREB – Desetine hiljada građana iz različitih delova Hrvatske okupile su se u subotu u Zagrebu na protestu „Hodaj za Liku, hodaj za Hrvatsku“, tražeći hitno uklanjanje ilegalno odloženog otpada u Gospiću, jasne rokove za sanaciju i utvrđivanje odgovornosti svih koji su omogućili da se ogromne količine otpada godinama odlažu na toj lokaciji.
Protest je organizovala Građanska inicijativa „Gospić je naš dom“, a skup je od početka zamišljen kao građansko, a ne stranačko okupljanje. Na pozornici nisu govorili političari, iako su protest podržali i predstavnici različitih političkih opcija, od levice do desnice, kao i brojne javne ličnosti i ekološke organizacije. Predsednik Hrvatske Zoran Milanović ranije je javno podržao skup.
Od Gospića do Zagreba
Povod za protest je afera oko bivšeg kompleksa PPK Velebit u Bilajskoj ulici u Gospiću, gde je veštačenjem Geotehničkog fakulteta utvrđeno oko 37.000 tona otpada. Od te količine gotovo 33.000 tona nalazi se zakopano u zemlji, dok se ostatak nalazi na površini i u drugim delovima kompleksa.
Nalazi veštaka posebno su uznemirili javnost. U tlu su utvrđene povišene koncentracije pojedinih teških metala i ekotoksična svojstva otpada, dok su u podzemnim vodama nizvodno od lokacije pronađeni i PFAS spojevi – takozvane „večne hemikalije“ koje se veoma teško razgrađuju. Pronađena je i mikroplastika. Istovremeno, hrvatske zdravstvene i ekološke institucije navode da dosadašnja ispitivanja nisu pokazala da je javni sistem vodosnabdevanja ugrožen.
Upravo ta razlika između zvaničnih uveravanja da je voda iz javnog vodovoda bezbedna i straha građana zbog zagađenja podzemlja postala je jedno od centralnih pitanja cele afere.
Kako je 37.000 tona otpada završilo u Gospiću?
Istragu slučaja vode USKOK i policija, a javnost već mesecima pokušava da dobije odgovor na pitanje kako je bilo moguće da ogromne količine otpada budu dopremane i odlagane na lokaciji, i to tokom dužeg perioda.
Prema do sada objavljenim podacima iz istrage i stručnih nalaza, otpad je na lokaciju stizao u periodu od 2022. do 2024. godine. U slučaju su već sprovedena hapšenja, a istraga se proširila i na druge lokacije u Hrvatskoj.
Dodatnu težinu slučaju daje činjenica da se radi o ogromnoj količini materijala. Analitičari su pokušali da brojku približe javnosti: gotovo 33.000 tona zakopanog otpada predstavlja desetine hiljada kubnih metara materijala, dok bi količina transportovana kamionima značila stotine, odnosno više od hiljadu pojedinačnih tura.
Zato se pitanje odgovornosti više ne svodi samo na one koji su otpad fizički odlagali. Građani, opozicija i deo stručne javnosti traže odgovor i na to kako su institucije nadzora mogle da dozvole da takva aktivnost traje, a da problem ne bude ranije zaustavljen.
Afera dobila i političku dimenziju
Slučaj je tokom avgusta prerastao u jedan od najvećih političkih problema za hrvatsku Vladu.
Zbog afere održana je vanredna sednica Hrvatskog sabora, tokom koje je opozicija optuživala vlast za propuste i tražila utvrđivanje odgovornosti, dok su predstavnici vladajućih tvrdili da opozicija slučaj koristi za političke obračune i širenje panike. Rasprava je trajala gotovo 18 sati, ali ni tada nije dat konkretan datum početka potpunog uklanjanja otpada.
Predsednik Zoran Milanović ranije je tražio da se problem razmotri na vanrednoj sednici Sabora, dok su opozicione stranke zahtevale konkretnije poteze Vlade.
Istovremeno, Vlada je pokušavala da pokaže da je sanacija već pokrenuta i da država radi na rešavanju problema.
Plenković tri dana pre protesta otišao u Gospić
Tri dana pre velikog protesta premijer Andrej Plenković i više ministara otišli su u Gospić na sastanak sa predstavnicima lokalne vlasti i nadležnih institucija.
Građanska inicijativa „Gospić je naš dom“ nije učestvovala na sastanku, uz obrazloženje da želi da svoje zahteve prvo javno iznese na zagrebačkom protestu.
Plenković je nakon sastanka najavio ubrzavanje sanacije. Prema njegovim navodima, prvo bi trebalo da bude obavljeno privremeno prekrivanje zakopanog otpada, kako bi se sprečilo dalje prodiranje materijala u zemljište i moguće zagađivanje voda. Taj posao trebalo bi da bude završen do sredine oktobra.
Vlada je saopštila i da je izabran izvođač za prekrivanje otpada, dok se pripremaju i druge faze sanacije, uključujući uklanjanje otpada koji se nalazi u vrećama, rasutog otpada i kasnije uklanjanje zakopanog materijala.
Kompanija Kostak, koja je dobila posao prekrivanja, navela je da bi njeni radovi trebalo da traju oko 30 dana nakon završetka žalbenog postupka i uvođenja u posao.
Građani ne prihvataju samo obećanja
Upravo tu dolazi do najvećeg neslaganja između Vlade i organizatora protesta.
Dok vlast tvrdi da je sanacija pokrenuta i da se problem sistemski rešava, građanska inicijativa smatra da je reakcija države zakasnila i zahteva konkretne rokove.
Organizatori su Vladi uputili sedam zahteva.
Prvi je da u roku od 20 dana bude objavljen kompletan plan sanacije sa obavezujućim rokovima.
Drugi je da se 33.000 tona zakopanog otpada ukloni u roku od tri meseca.
Traži se i da gradsko komunalno odlagalište Rakitovac bude uvršteno u Plan gospodarenja otpadom, kao i dugoročni monitoring, nezavisna procena rizika i angažovanje stručnjaka koji neće biti direktno povezani sa institucijama koje su do sada vodile slučaj.
Na nivou cele Hrvatske zahtevi uključuju uvođenje kolektivne zaštite u Zakon o zaštiti okoliša, uvrštavanje svih poznatih „crnih tačaka“ u nacionalni plan gospodarenja otpadom sa jasnim rokovima i finansijskim planovima, kao i privremenu zabranu uvoza otpada.
„Ovo nije samo Lika“
Upravo je to bila glavna politička i društvena poruka protesta.
Organizatori nisu želeli da skup ostane ograničen na problem jednog grada ili jedne lokacije. Na zagrebačkom Trgu bana Jelačića govorilo se i o drugim „crnim tačkama“ u Hrvatskoj i problemima sistema upravljanja otpadom.
U protestu su učestvovale građanske inicijative iz različitih krajeva zemlje, a poruka je bila da slučaj Gospića treba da postane povod za promenu načina na koji država kontroliše tokove otpada i reaguje kada dođe do zagađenja.
Zato je i naziv „Hodaj za Liku, hodaj za Hrvatsku“ dobio šire značenje: zahtev da se zaštita životne sredine ne tretira kao lokalni problem, već kao pitanje nacionalne bezbednosti, javnog zdravlja i odgovornosti institucija.
Koliko je ljudi bilo na protestu?
Hrvatski mediji saglasni su da je reč o jednom od najvećih ekoloških i građanskih okupljanja poslednjih godina, ali se procene broja učesnika razlikuju.
Mediji uglavnom govore o desetinama hiljada ljudi, dok je jedan od organizatora, Vladimir Šulentić, rekao da je njihova procena oko 30.000 učesnika i da će konačan broj utvrditi nadležne službe.
Na skupu su bili predstavnici različitih političkih opcija, među njima zagrebački gradonačelnik Tomislav Tomašević i predsednik Mosta Nikola Grmoja, ali organizatori su insistirali da političari ne govore sa bine i da protest ostane pod kontrolom građanskih inicijativa.
Protest je protekao bez većih incidenata, a njegove fotografije i snimke preneli su i veliki svetski mediji. Hrvatska javnost je posebno registrovala činjenicu da su se oko ekološkog pitanja okupili ljudi različitih političkih i društvenih opredeljenja.
Vlada: Sanacija je već počela
Vlada Andreja Plenkovića odbacuje tvrdnje da ništa nije preduzela.
Potpredsednik Vlade i ministar branitelja Tomo Medved poručio je na dan protesta da je Vlada svesna problema i da u sanaciji postupa „zakonito, sustavno, odgovorno i transparentno“, dok je političke poteze opozicionih SDP-a, Možemo! i Mosta ocenio kao politizovanje slučaja.
Ministarstvo zaštite okoliša istovremeno insistira da je voda za piće u Gospiću i okolini bezbedna i da se sprovode dodatna merenja. Ministarstvo i Fond za zaštitu okoliša preuzeli su deo odgovornosti za sanaciju, uz obrazloženje da lokalne vlasti same nemaju kapacitet da sprovedu tako složen posao.
Vlada je najavila i izmene Krivičnog zakona kojima bi trebalo pooštriti kazne i uvesti nove kvalifikacije krivičnih dela protiv životne sredine.
Šta sledi posle protesta?
Protest u Zagrebu zato nije završetak afere, već novi rok za hrvatsku Vladu.
Građani sada očekuju da se u narednih 20 dana pojavi konkretan plan sanacije, sa preciznim rokovima, dok organizatori traže da zakopani otpad bude uklonjen u roku od tri meseca.
Istovremeno ostaju otvorena pitanja krivične i institucionalne odgovornosti, načina na koji je otpad godinama dopreman u Gospić, rada inspekcijskih službi i šireg sistema kontrole uvoza i zbrinjavanja otpada.
Najvažnije pitanje za stanovnike Gospića više nije samo ko je otpad dovezao, već i zašto je sistem dozvolio da on bude dovezen, zakopan i ostane na toj lokaciji toliko dugo.
Zbog toga je protest „Hodaj za Liku, hodaj za Hrvatsku“ prerastao prvobitni ekološki povod. Za deo hrvatske javnosti on je postao simbol zahteva da država pokaže da može da zaštiti građane, zemljište i vodu – i da za propuste institucija neko mora da snosi odgovornost.
Sada će se, mnogo više nego broj učesnika na zagrebačkom Trgu bana Jelačića, meriti da li će država ispuniti rokove koje su joj građani postavili.
