Reč virus obično izaziva nelagodu, ali postoje virusi koji ne napadaju ljudske ćelije. Bakteriofagi, ili kraće fagi, umnožavaju se u bakterijama. Upravo ta osobina privlači pažnju istraživača koji traže dodatne načine za borbu protiv infekcija otpornih na antibiotike.
Tim Medicinskog fakulteta Univerziteta Kolorado već petnaest godina prikuplja i proučava različite fage. Njihova zbirka sadrži više od 30 virusa koji napadaju određene enterokoke i još približno 15 do 20 onih koji deluju na bakterije iz grupa Enterobacter i Klebsiella. Zbirka je važna zato što jedan fag ne deluje na svaku bakteriju, pa čak ni nužno na svaki soj iste vrste. Istraživačima je potreban izbor iz kojeg mogu da pronađu odgovarajući virus za konkretan problem.
Fage pronalaze i u neprečišćenim otpadnim vodama, gde ima mnogo bakterija i virusa koji ih napadaju. U laboratoriji uzorak izlažu bakterijama koje žele da prouče. Mesta na podlozi na kojima bakterije nestaju mogu ukazati na prisustvo korisnog faga; zatim ga izdvajaju, prečišćavaju i čuvaju za dalje ispitivanje. Iza jednostavne ideje stoji mnogo pažljivog rada, jer je potrebno proveriti šta virus tačno napada i kako se ponaša.
To ne znači da će fagi zameniti antibiotike. Bakterije mogu razviti otpornost i na njih, a lekari moraju znati da je primena bezbedna i primerena određenom pacijentu. Istraživači zato posebno razmatraju kombinovanje faga sa postojećim lekovima. Takav pristup mogao bi biti koristan kada se infekcija teško suzbija uobičajenom terapijom.
Najvažnija pouka ove priče možda je da mikrobi nisu podeljeni na jednostavne kategorije „dobrih“ i „loših“. U našem telu živi ogroman broj bakterija, od kojih nam većina ne nanosi štetu. A među virusima postoje oni koji upravo bakterijama predstavljaju prirodnog neprijatelja. Nauka pokušava da taj odnos razume dovoljno dobro da ga jednog dana pouzdano upotrebi u lečenju.
S.B.
