Disanje obično ne primećujemo dok čekamo da se na ekranu promeni boja ili dok reagujemo na iznenadan zvuk. Ipak, istraživanje Univerziteta Nortvestern ukazuje da trenutna faza daha može biti povezana s brzinom jednostavnog odgovora. U laboratorijskom zadatku učesnici su u proseku reagovali 41 milisekundu brže tokom izdisaja nego tokom udisaja. Kada su između udaha i izdaha imali kratku prirodnu pauzu, odgovori su bili približno 21 milisekundu brži nego tokom udisaja. Reč je o vrlo malim razlikama, ali dovoljno merljivim da otvore novo pitanje o tome kako se ritam tela povezuje s moždanom obradom događaja.
U eksperimentu je učestvovalo 35 odraslih osoba, starih od 18 do 33 godine. Posmatrali su ekran i trebalo je da što brže pritisnu taster kada kvadrat promeni boju. Istovremeno je jednostavan uređaj ispod nosa merio protok vazduha, pa su istraživači mogli da povežu svaki odgovor s udisajem, izdisajem ili pauzom. Svaka osoba obavila je zadatak u dva navrata, pre i posle spavanja ili dremke u laboratorijskom protokolu. Prednost ovakvog testa je jednostavnost: on ne pokušava da meri složenu inteligenciju ili veštinu, već vreme potrebno da se uoči jasan signal i odgovori na njega. Time se lakše izdvoji mala razlika između faza disanja.
To ne znači da čovek može svesno da izdahne u pravom trenutku i tako pouzdano popravi sportski rezultat ili izbegne svaku opasnost. Istraživanje meri prosečnu povezanost u određenom zadatku, kod relativno malog uzorka mladih odraslih. Reakcije u svakodnevnom životu uključuju mnogo više čula, odluka i pokreta. Naučnici za sada ne znaju tačan mehanizam pronađene veze. Jedna mogućnost koju razmatraju jeste da se ritmovi moždane aktivnosti na određeni način usklađuju s ritmom disanja. To je objašnjenje za dalje ispitivanje, a ne dokaz da jedna jednostavna vežba disanja automatski ubrzava sve vrste odgovora.
Prema istraživačima Nortvesterna, studija je posebno korisna zato što je obuhvatila i kratke pauze između daha, a ne samo poređenje udisaja i izdisaja. Naš ciklus disanja nije metronom sa samo dva jednaka dela. Njegov tok se menja tokom odmora, koncentracije i sna. Tim zato planira da dalje istražuje odnos disanja i rada mozga, uključujući okolnosti povezane sa spavanjem. Potencijalna korist takvog rada leži u boljem razumevanju veze između fiziološkog stanja i pažnje. Kliničke primene ili preporuke za osobe s poremećajima spavanja zahtevale bi posebna, mnogo šira istraživanja.
Najzanimljivija pouka je koliko se u kratkom trenutku reakcije prepliću procesi koje obično posmatramo odvojeno. Oko vidi promenu, mozak je obrađuje, ruka pritiska taster — a sve se to događa dok grudni koš i pluća prolaze kroz sopstveni ritam. Razlika od četrdesetak milisekundi ne može se osetiti kao duga pauza, ali je u pažljivo postavljenom eksperimentu vidljiva.
Ona ne pretvara disanje u čarobno dugme za brže razmišljanje. Pokazuje da čak i vrlo jednostavan odgovor nastaje u telu koje se neprestano menja, udah po udah.
S.B.
Izvor: Postinfo
