Zapaljenje je neophodan deo odbrane organizma. Ono pomaže imunskom sistemu da reaguje na infekciju ili povredu, ali reakcija mora da se ugasi kada opasnost prođe. Ako ćelije nastave da proizvode zapaljenske signale, proces koji je trebalo da zaštiti tkivo može početi da ga oštećuje.
Naučnici su sada opisali prirodni mehanizam koji pomaže organizmu da prekine takvu reakciju. U središtu istraživanja nalaze se stare ili oštećene ćelije, često nazivane senescentnim ćelijama. One su prestale da se dele, ali ostaju metabolički aktivne i mogu da oslobađaju veliki broj molekula koji podstiču zapaljenje.
Senescencija nije sama po sebi štetna. Privremeno zaustavljanje deobe može sprečiti da se oštećena ćelija pretvori u tumor i učestvovati u zarastanju rane. Problem nastaje kada se takve ćelije ne uklone na vreme i počnu da se nagomilavaju u tkivima.
Prema rezultatima koje je objavila međunarodna istraživačka grupa, određeni signalni sistem omogućava imunskim ćelijama da prepoznaju i uklone ćelije koje održavaju zapaljensku reakciju. Kada je ovaj put oslabljen, problematične ćelije ostaju duže u organizmu i produžavaju upalu.
Istraživači su zatim proverili da li se prirodna „kočnica“ može farmakološki pojačati. Aktiviranje odgovarajućeg puta kod ljudi bilo je povezano sa smanjenjem promena u imunskom sistemu koje prate zapaljenje i sa bržim popuštanjem bola izazvanog upalnim procesom.
Vest o nalazu objavljena je na osnovu materijala međunarodnog naučnog tima, dok rezultati još zahtevaju dodatnu proveru u većim i dužim kliničkim ispitivanjima. Rani efekat ne znači da je pronađen univerzalni lek protiv zapaljenja.
Postojeći antiinflamatorni lekovi često smanjuju stvaranje zapaljenskih molekula ili blokiraju njihov efekat. Novi pristup mogao bi da deluje ranije u lancu, pomažući organizmu da ukloni ćelije koje neprekidno šalju signal za uzbunu.
Takva strategija potencijalno je zanimljiva za hronične upalne bolesti i stanja povezana sa starenjem. Nagomilavanje senescentnih ćelija primećuje se u zglobovima, krvnim sudovima, masnom tkivu i drugim organima. One se istražuju kao mogući faktor u artritisu, metaboličkim poremećajima, bolestima srca i slabljenju regeneracije.
Ipak, potpuno uklanjanje svih senescentnih ćelija ne bi nužno bilo bezbedno. Neke imaju korisnu ulogu u obnovi tkiva, sprečavanju tumora i odgovoru na povredu. Terapija bi morala da razlikuje privremeno korisne ćelije od onih koje su ostale predugo i postale izvor štete.
Još jedan izazov je sprečavanje preteranog slabljenja imunskog odgovora. Zapaljenje je opasno kada je hronično, ali bez njega organizam ne bi mogao efikasno da se bori protiv infekcija. Cilj nije potpuno gašenje, već vraćanje sposobnosti da se reakcija završi u pravom trenutku.
Otkriće zato menja perspektivu. Umesto da zapaljenje posmatraju samo kao vatru koju treba prigušiti, istraživači pokušavaju da poprave prirodni sistem koji odlučuje kada je odbrambena reakcija završena. Najefikasnija terapija možda neće biti ona koja najjače blokira imunitet, već ona koja ga podseti kako da sam pritisne kočnicu.
S.B.
Izvor: Postinfo
