Podaci sa terena ukazuju na slabiji ovogodišnji rod kukuruza i soje, dok se kod suncokreta očekuju bolji prinosi, izjavio je v.d. direktora Produktne berze Vlado Kovačević. Na domaće tržište žitarica i uljarica dodatno utiču nizak vodostaj Dunava, troškovi transporta i kretanja na svetskim berzama.
Ovogodišnja proizvodnja ratarskih kultura još nije dobila konačnu procenu, ali informacije sa terena ukazuju da bi prinosi kukuruza i soje mogli biti ispod proseka, dok su očekivanja za suncokret povoljnija.
V.d. direktora Produktne berze Vlado Kovačević rekao je za RTS da suncokret bolje podnosi sušu i visoke temperature od kukuruza i soje, zbog čega se očekuje stabilniji rezultat te kulture.
Na kretanje cena na domaćem tržištu, osim procene ovogodišnjeg roda, utiču i globalna ponuda i tražnja, vremenske prilike, geopolitička situacija, ali i mogućnost izvoza.
Cene zavise i od mogućnosti izvoza
Prema podacima koje je izneo Kovačević, pšenica standardnog kvaliteta na Produktnoj berzi trguje se po ceni od oko 20 do 20,2 dinara po kilogramu bez PDV-a, dok se kukuruz kreće između 19 i 19,2 dinara.
Kukuruz sa analizom na prisustvo aflatoksina postiže nešto višu cenu, dok se suncokret prodaje po približno 52 do 52,2 dinara za kilogram. Cena soje je između 55 i 56 dinara, a ječma od 17,8 do 18 dinara bez PDV-a.
Obim trgovanja je, prema njegovoj oceni, uobičajen za ovo doba godine, ali domaće tržište istovremeno prati promene na međunarodnim berzama.
Poseban problem predstavlja nizak vodostaj Dunava. Protok na granici sa Rumunijom trenutno je na oko 40 odsto uobičajenog nivoa, što otežava transport robe prema luci Konstanca i ograničava izvozne mogućnosti Srbije.
Zbog toga se deo robe preusmerava na alternativne načine transporta, pre svega drumski i železnički, što može povećati logističke troškove i uticati na konkurentnost domaćih izvoznika.
Ratari menjaju strukturu proizvodnje
Promene klimatskih uslova već utiču i na odluke poljoprivrednika o tome koje će kulture sejati.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, površine pod pšenicom povećane su 7,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok su površine pod kukuruzom smanjene 3,8 odsto, a pod sojom 7,5 odsto. Istovremeno, površine pod suncokretom povećane su 3,5 odsto.
Kovačević ocenjuje da se struktura setve postepeno prilagođava sve češćim sušama, odnosno da poljoprivrednici sve više biraju kulture koje imaju kraći vegetacioni period ili veću otpornost na ekstremne vremenske uslove.
Svetsko tržište sve važnije za domaće cene
Na domaće tržište značajno utiču i međunarodna kretanja. Cene žitarica i uljarica zavise od proizvodnje i potrošnje na globalnom nivou, ali i od toga koliko je roba dostupna za izvoz.
Kovačević je ukazao da su domaće cene u velikoj meri povezane sa svetskim berzama, iako reakcija Produktne berze u Novom Sadu ne mora uvek biti trenutna.
Na formiranje cena sve više utiču i geopolitički događaji, posebno situacija u crnomorskom regionu i buduća dinamika izvoza žitarica iz Ukrajine i Rusije.
Za domaće tržište zato će u narednom periodu biti važno nekoliko faktora – konačni prinosi ovogodišnjih useva, vremenski uslovi, stanje vodostaja Dunava, troškovi transporta i kretanje cena na međunarodnim berzama.
S obzirom na očekivani slabiji rod kukuruza i soje, ali i povoljnije procene za suncokret, odnos ponude i tražnje mogao bi da bude jedan od ključnih faktora koji će određivati cenu ratarskih proizvoda tokom narednih meseci.
M. T.
