BRISEL – Nemačka, Holandija, Švedska, Danska, Austrija i Finska zapretile su da neće podržati novi sedmogodišnji budžet Evropske unije ukoliko se planirana potrošnja ne smanji za stotine milijardi evra, objavio je „Fajnenšel tajms“, pozivajući se na pismo lidera šest zemalja.
Reč je o budžetu EU za period od 2028. do 2034. godine, za koji je Evropska komisija predložila okvir od gotovo dva biliona evra.
Šest država traži „fundamentalnu reformu“ budžeta i promenu načina na koji se evropski novac raspoređuje. Njihov zahtev je da se više sredstava izdvoji za odbranu i podršku inovativnim kompanijama, dok bi manje novca bilo usmereno na poljoprivredu i razvoj manje razvijenih regiona.
To bi predstavljalo značajnu promenu u odnosu na dosadašnju strukturu evropske potrošnje. Poljoprivredna politika i koheziona politika tradicionalno čine najveći deo budžetskih izdvajanja, dok novi predlog EU pokušava da uz njih odgovori i na sve veće potrebe u oblastima bezbednosti, konkurentnosti, energije i tehnološkog razvoja.
Evropska komisija je u svom predlogu za period 2028–2034. predvidela gotovo dva biliona evra. Od toga je oko 865 milijardi namenjeno podršci ljudima, regionima i zajednicama, dok je za konkurentnost predviđeno oko 409 milijardi evra.
Stav šest zemalja otvorio je pitanje kako će EU rasporediti ograničena sredstva između starih i novih prioriteta. Dok Nemačka i njeni saveznici traže veća izdvajanja za odbranu i konkurentnost, deo članica želi da zaštiti postojeće programe koji finansiraju poljoprivredu i regionalni razvoj.
Šest zemalja zajedno učestvuje sa oko 40 odsto prihoda evropskog budžeta, što njihov zahtev čini važnim za nastavak pregovora.
Irska, koja predsedava EU, ima zadatak da pomogne u pronalaženju kompromisa među članicama. Prema planu EU, dogovor o novom višegodišnjem finansijskom okviru trebalo bi da bude postignut do kraja ove godine, kako bi budžet mogao da bude formalno usvojen tokom 2027. i počne da se primenjuje od 2028. godine.
Pregovori će zato biti važni ne samo za evropske institucije i države članice već i za poljoprivrednike, lokalne samouprave, kompanije i korisnike evropskih fondova, jer će konačni dogovor odrediti koje će oblasti imati prioritet u finansiranju tokom narednih sedam godina.
M. T.
