Na izgradnji reverzibilne hidroelektrane Bistrica u toku je veliki broj aktivnosti – od pribavljanja dozvola i rešavanja imovinsko-pravnih odnosa do izrade projektne dokumentacije.
Radovi na pripremi jednog od najznačajnijih energetskih projekata Srbije ulaze u novu fazu. Početak pripremnih radova na RHE Bistrica očekuje se u narednim mesecima, dok se istovremeno ubrzano radi na dokumentaciji neophodnoj za početak izgradnje glavnog postrojenja.
Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, do sada je podneto 245 zahteva za različite uslove, dozvole i saglasnosti. Deo postupaka završen je tokom poslednjih šest meseci, dok će se intenzivne aktivnosti nastaviti i u narednom periodu.
Za projekat su potvrđena četiri urbanistička projekta, čime je kompletiran planski osnov. Do sada je pribavljeno osam lokacijskih uslova, a još šest trebalo bi da bude dobijeno do kraja septembra.
Važan korak napravljen je i u oblasti eksproprijacije. Proglašeno je šest rešenja o javnom interesu, čime je omogućeno rešavanje imovinsko-pravnih odnosa na parcelama obuhvaćenim planskom dokumentacijom.
U međuvremenu je završena i predaja idejnih projekata za glavni sistem i priključno razvodno postrojenje Državnoj revizionoj komisiji. U završnoj fazi je još 11 idejnih projekata, koji bi do kraja godine trebalo da budu predati na reviziju.
Kako bi se dinamika projekta dodatno ubrzala, idejni projekti i projekti za građevinsku dozvolu rade se paralelno.
Tender za radove na glavnom postrojenju planiran je za 2027. godinu, uz primenu zahteva JICA. Saradnja sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju dodatno je intenzivirana, a planirano je i potpisivanje ugovora o zajmu tokom EXPO 2027.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović navela je da se, prema sadašnjoj dinamici, početkom 2027. godine očekuju uslovi za izdavanje građevinske dozvole za glavni objekat.
RHE Bistrica trebalo bi da ima oko 660 MW instalisane snage i godišnju proizvodnju od oko 1.600 GWh. Zbog toga se projekat ubraja među ključne investicije za razvoj i stabilnost elektroenergetskog sistema Srbije.
Predstoji i rešavanje pitanja odlaganja materijala koji će nastati iskopima, kao i razmatranje studije o proceni uticaja projekta na životnu sredinu i društvo koju izrađuje JICA.
U realizaciji projekta učestvuju brojna državna i javna preduzeća i institucije, među kojima su EPS, Elektrodistribucija Srbije, Putevi Srbije i Republički geodetski zavod, kao i nadležna ministarstva i opštine Priboj i Nova Varoš.
Projekat je, prema oceni Ministarstva, u punom zamahu, a aktivnosti su posebno ubrzane od kraja 2025. godine. Naredni period biće ključan za završetak pripremne dokumentacije i stvaranje uslova za početak izgradnje glavnog objekta.
M. T.
