Građani Srbije za ugostiteljske usluge u avgustu su plaćali više nego u istom periodu prošle godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupne cene ugostiteljskih usluga povećane su 5,2 odsto.
Najviše su poskupeli obroci. Cene hrane u ugostiteljstvu povećane su 10,6 odsto, pri čemu su gotova jela skuplja 8,9 odsto, variva 8,7 odsto, a topla i hladna predjela 6,5 odsto.
Skuplja su i pića. Alkoholna pića poskupela su 5,5 odsto, dok je rast cena bezalkoholnih pića iznosio 6,1 odsto.
Kod prenoćišta je situacija drugačija – njihova cena na nivou Srbije smanjena je za svega 0,1 odsto, što praktično predstavlja stagnaciju.
Vojvodina je zabeležila znatno veći rast cena. Ugostiteljske usluge u ovoj regiji bile su 9,4 odsto skuplje nego u avgustu prošle godine.
Posebno je poskupela hrana, za 11,7 odsto, dok su alkoholna pića skuplja 7 odsto, a bezalkoholna 8,7 odsto. Prenoćišta su u Vojvodini poskupela 2,3 odsto.
Ovakva kretanja znače da se najveći udar na potrošače vidi upravo kod svakodnevne ugostiteljske potrošnje. Obrok u restoranu ili gotova hrana sada predstavljaju veći izdatak za kućni budžet nego pre godinu dana.
Za ugostiteljski sektor, rast cena može biti posledica povećanih troškova nabavke hrane, rada, energije i drugih troškova poslovanja. Istovremeno, ugostitelji moraju da vode računa o tome koliko visoke cene mogu uticati na potražnju.
Posebno je interesantno poređenje Srbije i Vojvodine: dok je prosečno poskupljenje ugostiteljskih usluga u zemlji iznosilo 5,2 odsto, u Vojvodini je bilo 9,4 odsto.
Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su usluge ugostiteljstva jedan od segmenata u kojima građani osećaju rast troškova svakodnevne potrošnje.
M. T.
