Livada okružena različitim usevima, šumarcima, živicama i drugim tipovima vegetacije može bolje podneti sušu od travnjaka usred jednoličnog poljoprivrednog predela. Analiza posledica evropskog toplotnog talasa iz 2018. pokazuje da raznovrsnost na nivou čitavog pejzaža može doprineti očuvanju prinosa travnjaka tokom ekstremnih vremenskih uslova.
Istraživanje je deo projekta DETECT, a rezultate je predstavio Univerzitet u Bonu. Tim predvođen stručnjacima Instituta za ekonomiku hrane i resursa proučavao je kako različiti načini korišćenja zemljišta utiču na otpornost livada i pašnjaka.
Ideja se ne odnosi samo na broj biljnih vrsta unutar jedne livade. Važna je šira okolina: da li se u blizini nalaze šuma, oranice sa različitim kulturama, močvarni delovi, drvoredi, pašnjaci i površine sa prirodnom vegetacijom. Takav mozaik može uticati na kretanje vode, temperaturu tla, vetar, oprašivače i druge organizme.
Jednolični predeli mogu biti efikasni za veliku mehanizaciju, ali često imaju manji kapacitet da zadrže vodu. Ako su uklonjene živice i drveće, vetar ubrzava isušivanje. Sabijeno zemljište i veliki blokovi jedne kulture mogu povećati površinsko oticanje, pa voda brzo napušta područje umesto da se postepeno upija.
Raznovrsniji pejzaž stvara više mikroklimatskih uslova. Drveće i žbunje daju senku i smanjuju brzinu vetra, dok različiti korenovi menjaju strukturu zemljišta. Organska materija poboljšava sposobnost tla da zadrži vlagu, a prirodni elementi mogu usporiti oticanje posle jakih pljuskova.
Istraživači ipak ne tvrde da će sama promena pejzaža sprečiti svaki gubitak prinosa. Suša iz 2018. bila je toliko snažna da su travnjaci pretrpeli ozbiljne posledice u velikom delu Evrope. Raznovrsnost može ublažiti udar, ali ne može nadoknaditi dugotrajan nedostatak padavina i ekstremnu temperaturu.
Za poljoprivrednike je važno da mere zaštite prirode ne budu posmatrane isključivo kao trošak. Živice, mali šumski pojasevi i raznovrsna struktura zemljišta zauzimaju prostor koji bi mogao biti obrađen, ali mogu povećati stabilnost prinosa tokom loših godina. Ekonomska korist zato se ne vidi samo u prosečnoj proizvodnji, već i u smanjenju rizika.
Livade i pašnjaci imaju veliku ulogu u proizvodnji stočne hrane. Kada suša smanji prinos trave, farme moraju da kupuju dodatnu hranu, smanjuju broj grla ili koriste zalihe predviđene za zimu. Čak i delimično očuvanje prinosa može zato imati značajan finansijski efekat.
Mozaični predeli istovremeno pružaju stanište pticama, insektima i drugim životinjama. Oprašivači i prirodni neprijatelji štetočina lakše opstaju kada imaju više izvora hrane i zaklona. Tako ista promena može doprineti i proizvodnji i očuvanju biodiverziteta.
Za primenu su potrebna lokalna rešenja. Ono što funkcioniše u vlažnijem delu Nemačke ne mora imati isti efekat u sušnijoj oblasti Balkana. Vrsta zemljišta, nagib, količina padavina i postojeća struktura parcela određuju koje mere imaju najviše smisla.
Glavna poruka istraživanja jeste da otpornost farme ne počinje i ne završava se na granici jedne njive. Voda, vetar, insekti i toplota ne poštuju katastarske linije. Zbog toga se zaštita od budućih suša mora planirati na nivou čitavog predela, gde raznovrsnost može postati praktična vrsta osiguranja.
S.B.
