NOVI SAD – Postoje zgrade koje vremenom promene izgled, namenu i ljude koji kroz njih prolaze, ali sačuvaju mesto u kolektivnom sećanju grada. Jedna od njih je Radnički, prostor čija se istorija proteže kroz više od šest decenija i koji je generacijama Novosađana bio povezan sa obrazovanjem, kulturom, druženjem i gradskim životom.
Upravo toj istoriji posvećena je izložba „Radnički: nekad i sad“, koju organizuju Muzej Vojvodine i kompanija Vega IT. Postavka će od 10. do 20. septembra biti otvorena u zgradi Vega IT Radnički u Novom Sadu, a ulaz je besplatan.
Izložba kroz arhivsku građu, fotografije, originalne predmete, video-materijale i lična sećanja pokušava da sačuva i predstavi različita poglavlja istorije ovog mesta – od Radničkog univerziteta i njegove obrazovne i kulturne uloge, preko požara i godina propadanja, do obnove i prostora kakav danas poznajemo kao Vega IT Radnički.
Mesto u kojem se učilo, stvaralo i okupljalo
Radnički univerzitet imao je značajno mesto u obrazovnom i kulturnom životu Novog Sada. Tu su se održavali kursevi i predavanja, učili strani jezici, razvijali različiti oblici obrazovanja odraslih, ali se dolazilo i zbog kulturnih programa, koncerata, izložbi i drugih sadržaja.
Postavka zato ne govori samo o jednoj zgradi, već i o vremenu u kojem su ovakva mesta predstavljala važne tačke okupljanja građana.
Kroz izložbu se posetioci mogu podsetiti i na kasnija poglavlja istorije Radničkog – od Novosadskog otvorenog univerziteta do priča povezanih sa Radiom 021, Raspustilištem, knjižarom Svetovi i čuvenom Panoramom.
Posebno mesto zauzima požar koji je 2000. godine promenio sudbinu zgrade, kao i period propadanja koji je usledio. Priča se zatim nastavlja obnovom i novom fazom u životu prostora, koji je danas sedište kompanije Vega IT.
Iako je njegova današnja funkcija drugačija, prostor nije izgubio jednu od svojih najvažnijih karakteristika – ostao je mesto susreta, obrazovanja, kulture i okupljanja zajednice.
Sećanja Novosađana deo izložbe
Autori izložbe posebnu pažnju posvećuju ličnim uspomenama, jer veliki deo istorije Radničkog nije moguće pronaći samo u institucijskim arhivima.
Zato su Muzej Vojvodine i Vega IT pozvali Novosađane da podele fotografije, priče, anegdote i druga sećanja vezana za Radnički. Odabrane uspomene postaće deo izložbe, dok će posetioci i tokom njenog trajanja moći da ostave svoje priče.
Kustos izložbe Vojislav Martinov ukazuje na to da je, uprkos protoku vremena i posledicama požara, sačuvan veliki broj tragova o radu i uticaju Radničkog univerziteta na grad.
„Koliko istorije stane u jednu zgradu staru šezdesetak godina?“ pitanje je koje prati ovu postavku i istovremeno otvara prostor za odgovor svakog posetioca.
Jer istorija Radničkog nije samo istorija institucije i zgrade. To je i istorija ljudi koji su u njenim učionicama učili, na predavanjima sticali nova znanja, dolazili na koncerte i izložbe, radili, družili se i stvarali uspomene.
Izložba „Radnički: nekad i sad“ zato povezuje dva vremena – Radnički kakav pamte starije generacije Novosađana i prostor kakav danas koriste neke nove generacije.
M. T.
