U vodama u blizini australijskog grada Bruma traje potraga za američkim bombarderom B-24 „Liberator“ koji je nestao tokom Drugog svetskog rata. Tačno mesto pada nikada nije pouzdano potvrđeno, a olupina bi mogla da se nalazi u području udaljenom oko 20 kilometara od obale.
Potragu predvodi penzionisani pilot i istraživač amater Džim Majls, koji već oko 15 godina proučava ratne izveštaje, fotografije, spiskove letova, morske struje i iskaze svedoka. Njegov rad liči na istorijsku istragu u kojoj svaki stari dokument može da suzi veliko područje pretrage za nekoliko kilometara.
Ekipa koristi sonar bočnog skeniranja, uređaj koji šalje zvučne talase prema morskom dnu i beleži njihov odraz. Sistem može da otkrije predmete koji se oblikom ili senkom razlikuju od okolnog sedimenta. Sonar se vodi duž unapred određenih linija, a u ovoj potrazi pregledaju se pojasevi širine približno 50 metara.
Kada se pronađe sumnjiv oblik, ronioci i podvodne kamere mogu detaljnije da ga pregledaju. Fotografije se zatim koriste za fotogrametriju – postupak u kojem računar spaja veliki broj snimaka u trodimenzionalni model. Tokom takvog snimanja mogu se praviti i po dve fotografije u sekundi kako nijedan deo ostataka ne bi ostao nezabeležen.
ABC je zabeležio rad ove dobrovoljačke ekipe i podsetio da je Majls 2014. godine učestvovao u pronalasku olupine aviona „Bristol Beaufighter“. To ranije otkriće pokazuje da kombinacija arhivskog istraživanja i modernog sonara može dati rezultat čak i mnogo decenija posle nesreće.
Potraga je teška jer olupina ne mora da izgleda kao čitav avion. Morske struje, korozija, ribarske mreže i naslage peska tokom osam decenija mogu da razdvoje ili prekriju delove konstrukcije. Ono što se na sonaru vidi kao nekoliko nepravilnih linija moglo bi biti krilo, ali i prirodna stena.
Dodatni problem predstavlja ogromna površina australijskih voda. Procenjuje se da je detaljno mapirano oko 39 odsto približno 14 miliona kvadratnih kilometara morskog dna koje pripada australijskom području. Mnogi istorijski brodolomi i avioni zbog toga još nisu pronađeni.
Ako olupina bude identifikovana, otkriće neće biti samo arheološko. Postoji mogućnost da lokacija sadrži ostatke članova posade, pa bi mesto moglo da dobije status ratnog groba. Za njihove porodice pronalazak bi konačno odgovorio na pitanje šta se dogodilo i gde su njihovi bližnji stradali.
Svaki novi trag moraće da bude proveravan bez pomeranja predmeta i uz saradnju nadležnih institucija. Podvodna vojna nalazišta imaju istorijsku, pravnu i ljudsku vrednost.
Potraga kod Bruma zato nije lov na trofej. Ona predstavlja pokušaj da se jedna nedovršena ratna priča poveže sa tačnim mestom, imenima posade i dokazima koji su decenijama ostali skriveni ispod mora.
S.B.
Izvor: Postinfo
