PIROT – Pirotski ćilim, jedan od najprepoznatljivijih simbola Pirota i tradicionalnog srpskog zanatstva, mogao bi uskoro da dobije i međunarodnu potvrdu svog kulturnog značaja. Pirotsko ćilimarstvo, odnosno znanje i veštine izrade pirotskog ćilima, nalazi se među nominacijama Srbije za upis na UNESCO Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva za 2026. godinu.
Vest je posebno istaknuta na otvaranju ovogodišnjeg Festivala pirotskog ćilima u dvorištu Muzeja Ponišavlja, gde je gradonačelnik Pirota Vladan Vasić rekao da očekuje da bi ćilim već krajem ove ili tokom naredne godine mogao da bude upisan kao svetsko kulturno dobro.
Pirotski ćilim je već zaštićen oznakom geografskog porekla u Srbiji, ali mogući upis na UNESCO listu značio bi dodatno međunarodno priznanje ne samo samog proizvoda, već pre svega znanja, veštine i tradicije njegovog tkanja.
Upravo je to suština UNESCO zaštite nematerijalnog kulturnog nasleđa – da se sačuva živo znanje koje zajednica prepoznaje kao deo svog identiteta. U dokumentaciji UNESCO-a pirotsko ćilimarstvo predstavljeno je kroz tradicionalni način izrade, vertikalni razboj, rad tkalja i prenošenje znanja na mlađe generacije. Posebno mesto imaju radionice za decu i mlade, kroz koje se veština tkanja prenosi novim generacijama.
Pirotski ćilim zato nije samo ukrasni predmet ili vredan deo enterijera. Njegova posebnost je u načinu izrade, simbolici motiva i znanju koje je potrebno da bi se tradicionalni obrasci preneli na tkaninu. Svaki ćilim tako predstavlja spoj zanata, umetnosti, porodičnog nasleđa i lokalnog identiteta.
Na Festivalu pirotskog ćilima ove godine predstavljeni su i ćilimi iz privatnih kolekcija Piroćanaca. Kustos Muzeja Ponišavlja Lea Vučić posebno je izdvojila ćilim nastao krajem 19. veka koji se do danas čuva i prenosi iz generacije u generaciju jedne pirotske porodice.
Upravo takvi primeri pokazuju da tradicija nije ostala samo u muzejskim zbirkama. Ona i dalje postoji u porodicama, radionicama i među tkaljama koje čuvaju tehniku i motive svojih prethodnica.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski ocenila je da je pirotski ćilim mnogo više od tkanine, dok je pomoćnica ministra turizma Višnja Rakić istakla da bi mogao da postane jedan od najznačajnijih simbola Pirota i Srbije.
Pored ćilima, Pirot svoj kulturni i turistički identitet gradi i oko drugih tradicionalnih proizvoda, poput pirotske peglane kobasice i pirotskog kačkavalja, ali ćilim ima posebnu vrednost jer u sebi čuva znanje o tradicionalnom zanatu i vizuelni jezik koji se prenosi generacijama.
Srbija već ima šest elemenata upisanih na UNESCO Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, među kojima su kolo, gusle, slava, zlakuska grnčarija, šljivovica i naivno slikarstvo iz Kovačice. Pirotsko ćilimarstvo je među nominacijama koje se razmatraju za 2026. godinu.
Festival pirotskog ćilima traje tri dana, a njegov program uključuje i radionice tkanja namenjene mladima i svima koji žele da upoznaju ovu tradicionalnu tehniku. Time se priča o ćilimu ne završava na njegovom predstavljanju – već se nastavlja kroz pokušaj da veština koja ga stvara ostane živa i u budućim generacijama.
M. T.
