BEOGRAD – Isplata jednokratne državne pomoći penzionerima počinje sutra, a korisnici će, u zavisnosti od visine penzije, dobiti između 20.000 i 35.000 dinara, najavio je prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija u tehničkom mandatu Siniša Mali.
Pored penzionera, pomoć će dobiti i korisnici dečjeg dodatka, novčane socijalne pomoći i boračkog dodatka, pri čemu za ove kategorije nije predviđena posebna prijava.
Mali je naveo da je pomoć deo šireg paketa mera namenjenih građanima, ukupne vrednosti 980,6 miliona evra. Paket obuhvata i druge mere, među kojima su vaučeri i smanjenje cena lekova.
Od 1. decembra predviđeno je i povećanje plata u javnom sektoru za osam odsto, dok će zaposleni u ustanovama socijalne zaštite dobiti povećanje od 12 odsto. Penzije će biti uvećane za 7,5 odsto, pa bi prosečna penzija nakon povećanja trebalo da bude oko 520 evra.
Istovremeno, građani koji imaju pravo na jednokratnu pomoć od 6.000 dinara mogu da se prijave do 21. septembra, dok će isplata prijavljenima početi 22. septembra. Prema podacima koje je izneo Mali, do sada se prijavilo oko 1,504 miliona građana, dok će dodatnih oko četiri miliona korisnika sredstva dobiti automatski.
Ministar je najavio i da bi prosečna zarada u Srbiji u decembru mogla da dostigne 1.200 evra, dok je cilj programa „Srbija 2027“ da prosečna plata do kraja naredne godine bude 1.400 evra.
Minimalna zarada trebalo bi od 1. januara naredne godine prvi put da pređe 600 evra, dok je cilj da do kraja 2027. dostigne 650 evra.
Govoreći o stanju javnih finansija, Mali je naveo da javni dug Srbije trenutno iznosi 43,7 odsto BDP-a, dok je prosečan nivo javnog duga u evrozoni oko 89 odsto.
Prema njegovim rečima, veći budžetski prihodi omogućili su državi da istovremeno finansira različite oblike pomoći građanima, povećanja primanja i kapitalne projekte.
Mali je kao važne pokazatelje naveo i pad stope nezaposlenosti, koja je prema njegovim podacima sa 25,9 odsto 2012. godine smanjena na oko sedam odsto, kao i rast realnih zarada.
On je ocenio da su povećanje zaposlenosti, investicije, privredni rast i veći prihodi od poreza i doprinosa omogućili državi veći fiskalni prostor za sprovođenje ovih mera.
M. T.
