Za Srbiju ulazak u industriju poluprovodnika ne počinje izgradnjom fabrike vredne desetine milijardi dolara, već korišćenjem postojećeg znanja inženjera koji već projektuju čipove za domaće i međunarodne kompanije.
Srbija želi da projektovanje čipova postane jedna od oblasti u kojoj će domaće znanje imati veću ekonomsku vrednost i u kojoj bi vremenom mogli da nastanu sopstveni proizvodi i intelektualna svojina.
Premijer u tehničkom mandatu Đuro Macut izjavio je da više od 1.000 inženjera u Srbiji već radi na projektovanju čipova, u domaćim firmama i razvojnim centrima globalnih tehnoloških kompanija.
Takva baza stručnjaka predstavlja polaznu tačku za razvoj sektora koji je kapitalno intenzivan u delu proizvodnje, ali se u fazi projektovanja u velikoj meri oslanja na ljudsko znanje.
Macut je naveo da proizvodnja zahteva specijalizovane fabrike čija vrednost može da dostigne desetine milijardi dolara, dok kompanije koje se bave projektovanjem čipova mogu da posluju bez sopstvenih proizvodnih pogona.
Prema njegovim rečima, zbog toga je projektovanje početna tačka razvoja domaćih kapaciteta, uz mogućnost da se kasnije, kada se stvore tržište i odgovarajuća partnerstva, razvijaju i složeniji segmenti ovog lanca.
Dodatni podsticaj sektoru predstavlja razvoj veštačke inteligencije. AI sistemi zahtevaju sve veće računarske kapacitete, što povećava potražnju za naprednim čipovima, dok istovremeno AI alati menjaju način na koji se sami čipovi projektuju.
Mihailo Jovanović rekao je da je globalno tržište poluprovodnika prošle godine dostiglo gotovo 800 milijardi dolara, uz rast od 26 odsto, dok se za 2026. očekuje prelazak granice od jednog triliona dolara.
Upravo rast tržišta, prema obrazloženju Radne grupe, predstavlja jedan od razloga za sistematsko povezivanje domaće nauke, obrazovanja i privrede.
Radna grupa za razvoj i projektovanje integrisanih kola formirana je u junu, a u njen rad uključeni su predstavnici institucija, fakulteta, naučnoistraživačkih organizacija i kompanija iz Srbije i dijaspore.
Tri ključna pravca rada su obrazovanje i razvoj talenata, povezivanje sa privredom i institucionalna podrška. Cilj je da se postojeći stručni kapaciteti povežu u održiv ekosistem koji bi omogućio razvoj domaćih tehnologija i proizvoda.
Za privredu je posebno važno pitanje kadrova. Razvoj mikroelektronike zahteva stručnjake iz različitih oblasti – od elektronike i računarstva do softvera i automatizacije – dok ubrzani razvoj AI menja i same zahteve prema tim profesijama.
Macut je zato ukazao na potrebu da obrazovni sistem već sada razmatra koje će znanje biti potrebno budućim inženjerima, imajući u vidu promene koje bi veštačka inteligencija mogla da donese u procesu projektovanja.
Poluprovodnička industrija pritom nije ograničena na IT sektor. Čipovi su sastavni deo automobila, telefona, medicinskih uređaja, industrijske opreme i sve većeg broja sistema koji se koriste u poljoprivredi, zbog čega razvoj domaćeg znanja može biti povezan sa širim industrijskim razvojem.
M. T.
