Zemljište nije samo mešavina minerala i ostataka biljaka. U njemu žive mikroorganizmi koji uzimaju hranljive materije, menjaju ih i vraćaju u okolinu. Naučnici su sada pojednostavili postupak kojim mogu da prate jedan mali, ali zanimljiv deo tog kruženja: fosfor vezan za DNK u zemljištu.
Fosfor je biljkama potreban za rast. Poljoprivreda ga dodaje i kroz đubriva, ali je važno znati koliko ga se već nalazi u zemlji i u kakvim je oblicima. Ukupna količina ne govori celu priču. Deo može biti teško dostupan biljkama, dok drugi deo prolazi kroz žive organizme i menja se mnogo brže. Zbog toga istraživači traže načine da bolje vide upravo taj aktivni deo.
Tim u kojem su učestvovali naučnici Univerziteta Sultan Kabus i drugih ustanova prilagodio je postojeću laboratorijsku metodu za merenje fosfora vezanog za DNK. Ispitali su je na 32 vrste zemljišta iz Ujedinjenog Kraljevstva. Pokazalo se da neki enzimski koraci, koji su postupak činili složenijim i skupljim, nisu neophodni. Jedan korak ipak jeste: ultrafiltracija, kojom se posmatrana frakcija odvaja od drugih jedinjenja fosfora. Bez tog razdvajanja rezultat bi bio manje pouzdan. ScienceDaily
U analiziranim uzorcima fosfor vezan za DNK činio je mali deo ukupnog organskog fosfora. To ne umanjuje njegovu vrednost kao pokazatelja. Njegova koncentracija bila je povezana sa osobinama zemljišta kao što su kiselost, količina organske materije, mikrobna biomasa i fosfor rastvoren u vodi između čestica tla. Takve veze sugerišu da merenje može pomoći u proučavanju življeg, promenljivijeg dela zemljišnog sistema.
Zamislimo dve njive sa sličnom ukupnom količinom fosfora. One ne moraju jednako da hrane biljke: mikroorganizmi, voda i hemijski uslovi mogu da utiču na to kada i koliko hranljive materije postaje dostupno. Novi test sam po sebi ne daje farmeru gotovu preporuku o količini đubriva. On istraživačima pruža precizniji način da ispitaju jednu od karika u tom lancu.
Prednost jednostavnijeg postupka postaje važna kada se upoređuje mnogo uzoraka. Manje laboratorijskih koraka može značiti niže troškove i lakši rad, pod uslovom da merenje ostane dovoljno tačno. Upravo to su autori želeli da provere. Sledeći korak je ispitivanje u različitim predelima i tokom različitih sezona, kada se vlažnost, temperatura i aktivnost mikroba menjaju.
Ova priča nema prizor spektakularnog novog izuma na njivi. Njena vrednost je u boljem pitanju koje nauka može da postavi zemljištu. Ako preciznije pratimo kuda fosfor odlazi i kada se vraća u aktivni ciklus, lakše ćemo razumeti kako biljke dolaze do njega. A bolje razumevanje prethodi svakoj pouzdanoj odluci o efikasnijoj upotrebi đubriva.
S.B.
