Priprema projekta reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 ulazi u novu fazu. Ministarstvo rudarstva i energetike potpisalo je ugovor sa konzorcijumom kompanija koji predvodi Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ za izradu dela projektno-tehničke dokumentacije.
Predviđena je izrada Prethodne studije opravdanosti sa Generalnim projektom, kao i Prostornog plana područja posebne namene sa Strateškom procenom uticaja na životnu sredinu.
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović navela je da RHE Đerdap 3 predstavlja jedan od važnih strateških projekata za budućnost elektroenergetskog sistema Srbije.
Za razliku od klasične hidroelektrane, reverzibilna hidroelektrana može da funkcioniše i kao svojevrsno skladište energije. Kada u sistemu postoji višak električne energije, voda se pumpa u višu akumulaciju. Kada je potrošnja veća, voda se pušta kroz turbine i proizvodi električnu energiju.
Prema podacima EPS-a, Đerdap 3 planiran je u tri faze i trebalo bi da dostigne ukupnu snagu od 2.400 megavata. Predviđene akumulacije Pesača i Brodica imale bi ukupno 578 miliona kubnih metara vode, dok bi energetski ekvivalent u završnoj fazi razvoja bio oko 484 GWh.
Plan je da se postrojenje gradi na 1.007. kilometru Dunava, uz korišćenje vode iz Đerdapskog jezera i predviđenih gornjih akumulacija.
Projekat bi trebalo da dobije značaj i u procesu razvoja obnovljivih izvora energije, jer reverzibilne hidroelektrane mogu da pomognu u usklađivanju proizvodnje i potrošnje električne energije.
Ministarstvo rudarstva i energetike je u julu saopštilo da se na javni poziv za iskazivanje zainteresovanosti za učešće u projektu prijavilo šest kompanija.
Potpisivanje ugovora za novu dokumentaciju predstavlja naredni korak u pripremi projekta, a studija opravdanosti i Generalni projekat trebalo bi da daju detaljniju osnovu za odluke o daljoj realizaciji, uključujući tehničke, ekonomske i ekološke aspekte.
Razvoj Đerdapa 3 deo je šireg plana povećanja fleksibilnosti elektroenergetskog sistema Srbije, u kojem se, pored novih obnovljivih izvora, računaju i na reverzibilne hidroelektrane, baterijska skladišta i druge kapacitete koji mogu da pomognu u balansiranju sistema.
M. T.
