Kada prostorija posle čišćenja zamiriše na limun ili bor, obično pomislimo da je vazduh svež. Miris, međutim, ne govori koliko je vazduh zaista čist. Istraživači su pokazali da mirisna jedinjenja iz određenih sredstava za čišćenje mogu reagovati s ozonom u zatvorenom prostoru i brzo stvoriti veoma sitne čestice koje se ne vide golim okom.
Ozonom ne mora da bude ispunjena cela soba da bi se reakcija dogodila. Dovoljne su količine koje dospevaju spolja ili nastaju u pojedinim uređajima. Istovremeno, osveživači i sredstva za čišćenje oslobađaju isparljiva jedinjenja odgovorna za prepoznatljiv miris. Kada se odgovarajuće supstance sretnu, nastaju novi proizvodi reakcije, među njima i nanočestice.
Istraživanje koje je predstavilo Američko hemijsko društvo vodio je tim sa Univerziteta Perdju. Naučnici su merili kako se vazduh menja posle korišćenja klasičnih mirisnih proizvoda i sredstava zasnovanih na biljnim etarskim uljima. „Prirodno“ poreklo mirisa samo po sebi ne sprečava hemijsku reakciju s ozonom. Presudni su sastav, količina, uslovi u prostoriji i trajanje izloženosti.
U pojedinim eksperimentalnim uslovima broj novonastalih čestica bio je veoma veliki. Autori upozoravaju da mogu nastati za nekoliko minuta i da su dovoljno male da pri udisanju dospeju duboko u disajne puteve. Poređenja s prometnom ulicom odnose se na procenjenu dozu čestica u određenim uslovima merenja; ne znače da su hemijski sastav i zdravstveni efekti potpuno isti kao kod saobraćajnog zagađenja.
Ovakav nalaz ne znači da treba prestati s čišćenjem. Uklanjanje prljavštine i mikroorganizama s površina i dalje ima jasnu svrhu. Istraživanje samo pokazuje da jedan koristan postupak može imati i neželjenu posledicu po kvalitet vazduha ako se koriste određeni mirisni proizvodi u odgovarajućim uslovima.
Praktična pouka je jednostavna: miris ne treba koristiti kao meru čistoće. Sredstva bez dodatih mirisa mogu smanjiti jednu grupu reakcija, dok provetravanje pomaže da se isparenja ne zadržavaju dugo u prostoriji. Istraživači posebno skreću pažnju na uređaje koji stvaraju ozon, jer on može učestvovati u nastanku novih čestica.
Za preciznu procenu zdravstvenih posledica potrebna su dodatna istraživanja stvarne izloženosti u različitim domovima. Veličina čestica i njihovo prisustvo jesu razlog da se kvalitet vazduha meri, ali iz samog broja čestica ne može se automatski izračunati rizik za svaku osobu. Prostorije, proizvodi i navike razlikuju se od doma do doma.
Najzanimljivije je to što se promena dešava bez vidljivog dima. Vazduh može lepo da miriše upravo dok u njemu teče hemijska reakcija. Zbog toga se o čistoći prostora ne može suditi samo nosom: ono što ne vidimo ponekad je važan deo priče.
S.B.
