Merkur se tokom milijardi godina hladio i skupljao, zbog čega se njegova kora gužvala poput površine voća koje se suši. Novo istraživanje pokazuje da je taj proces mogao da bude približno 30 odsto izraženiji nego što su ranije procene sugerisale. Prečnik planete možda se smanjio za ukupno oko 23 kilometra.
Na površini Merkura vide se dugačke litice i grebeni koji nastaju kada se unutrašnjost planete smanji, a spoljašnja kora mora da se prilagodi manjoj zapremini. Prebrojavanjem i merenjem tih struktura geolozi procenjuju koliko se čitavo nebesko telo skupilo.
Problem je u tome što Merkur ima izuzetno staru i kraterima prekrivenu površinu. U grubim oblastima tragove skupljanja teško je razlikovati od oštećenja nastalih udarima asteroida. Naslage izbačenog materijala mogu da prekriju ranije litice, dok novi krateri brišu ili presecaju stare strukture.
Istraživači Nemačkog centra za vazduhoplovstvo i kosmonautiku ponovo su analizirali podatke NASA sonde „Messenger“. Primetili su da se u veoma neravnim područjima registruje znatno manje kontrakcionih oblika nego u ravnijim oblastima. Umesto zaključka da se kora tamo manje skupljala, tim je izračunao koliko je struktura verovatno ostalo sakriveno.
Nalaz je prenela agencija Associated Press, navodeći da korigovana procena povećava moguće smanjenje prečnika Merkura. Planeta danas ima prečnik od oko 4.880 kilometara, pa promena od dvadesetak kilometara ne deluje velika na prvi pogled. Međutim, na planetarnoj skali ona otkriva važne podatke o hlađenju ogromnog metalnog jezgra i mehaničkom ponašanju kore.
Merkur ima nesrazmerno veliko jezgro bogato gvožđem. Kako se ono tokom vremena hladi, njegova zapremina opada, a čitava planeta reaguje. Precizna mera skupljanja zato pomaže naučnicima da procene temperaturu unutrašnjosti, sastav jezgra i količinu toplote koju je planeta izgubila od nastanka Sunčevog sistema.
Ovo nije proces koji bi se mogao primetiti tokom ljudskog života. Reč je o zbirnom rezultatu promena tokom približno 4,5 milijardi godina. Merkur se ne smanjuje naglo niti postoji mogućnost da zbog toga nestane. Njegova površina jednostavno čuva geološki zapis veoma sporog hlađenja.
Dodatne odgovore trebalo bi da donese misija „BepiColombo“, zajednički projekat Evropske svemirske agencije i japanske agencije JAXA. Kada letelice počnu detaljna orbitalna merenja, laserski visinomer i drugi instrumenti moći će preciznije da mapiraju reljef i provere koliko je kontrakcionih struktura previdela sonda „Messenger“.
Merkur je teško istraživati uprkos tome što se nalazi relativno blizu Zemlje. Približavanje Suncu zahteva složenu putanju, a instrumenti moraju da izdrže velike temperaturne razlike. Upravo zbog toga svaka nova mapa može znatno da promeni geološku sliku planete.
Nova procena pokazuje i koliko odsustvo vidljivog traga može da zavara. Tamo gde naučnici nisu nalazili bore, možda nije izostalo skupljanje — njegove posledice jednostavno su zatrpane pod ožiljcima bezbrojnih kosmičkih udara.
S.B.
Izvor: Postinfo
