Rutinski trijumf Crvene zvezde nad niškim Radničkim u 10. kolu domaćeg šampionata ostao je u senci emotivnog i sasvim nepotrebnog ispada Marka Arnautovića, koji je nakon vodećeg pogotka ulazio u verbalnu gestikulaciju sa zapadnom tribinom.
Izabranici Alberta Rijere odradili su posao protiv odbrani okrenutih Nišlija bez previše stresa. Statistika i utisak na terenu potvrdili su nadmoć, a utakmica je poslužila i za finiširanje pojedinih taktičkih zamisli, poput uloge Gaštarova na mestu desnog štopera ili povratka Mihaila Ristića u takmičarski ritam po levom boku. Ipak, fokalna tačka susreta bio je Marko Arnautović. Nakon što je promašio dve povoljne prilike, iskusni napadač je zatresao mrežu, a potom impulsivno reagovao ka tribini koja ga je nagradila zvižducima. Frustriran formom još od letnjih kvalifikacija, Arnautović je dopustio da ga savladaju emocije.
Međutim, izazivanje Zvezdinog „zapada“ predstavlja najlošiji mogući izbor za bilo kog igrača na Marakani. Ta specifična publika, često cinična i nepoverljiva, predstavlja neotuđivi deo klupskog identiteta. Tokom decenija, sa te iste tribine slali su zvižduke i velikanima poput Dejana Savićevića ili Mirka Ivanića kada bi osetili pad u zalaganju ili formi. Zapad ne trpi prepotenciju i nepridavanje značaja dresu. Dok je strateg Albert Rijera diplomatski stao u zaštitu svog centarfora, ističući njegov rad za ekipu i kretanje bez lopte, pred Arnautovićem je period u kom će morati da shvati pravila igre u Ljutice Bogdana. Samo golovi i skromniji stav uveriće Zvezdinu publiku da je letnja kriza konačno prošlost.
M.M.
