SEUL – Vest da vlada u Seulu pod pritiskom Vašingtona razmatra slanje ratnih brodova u vode Zapadne Azije kako bi podržala američku mornaricu u operacijama protiv Irana izazvala je oštre reakcije javnosti, talas uličnih protesta i žestoku debatu u Republici Koreji.
Predsednik SAD Donald Tramp izvršio je otvoreni pritisak na vlasti u Seulu tokom nedavnih zajedničkih vojnih vežbi, iznenada ih skrativši i javno kritikujući južnokorejski vrh zbog odbijanja da se priključi pomorskim operacijama u blizini Bliskog istoka.
Iako je na vlasti Demokratska partija, koja tradicionalno zagovara nezavisniju spoljnu politiku, vlada u Seulu poslala je signale da promeni stav i ozbiljno razmatra slanje mornarice na šire područje Arapskog mora i Indijskog okeana.
Pritisak Vašingtona, unutrašnje tenzije i uloga mornarice
Odluka o eventualnom angažovanju južnokorejskih snaga nosi sa sobom ozbiljne političke i bezbednosne posledice:
-
Pritisak Donalda Trampa: Američki predsednik je putem društvenih mreža na dan početka zajedničkih vojnih vežbi (17. avgusta) iznenada prekratio manevre i prozvao Seul zbog nespremnosti da pošalje brodove koji bi olakšali posao sputavanja Irana.
-
Protesti i burne reakcije: Najava da bi južnokorejski vojnici mogli biti poslati u krizno područje zapalila je društvene mreže i izvela građane na ulice Južne Koreje, uz negodovanje javnosti zbog popuštanja pod pritiskom SAD.
-
Logistička uloga u Arapskom moru: Prema navodima medija, južnokorejski brodovi ne bi ulazili u sam Persijski zaliv, već bi delovali u Arapskom moru i Indijskom okeanu, pruživši logističku podršku američkim snagama u blokiranju iranskih tankera i obezbeđivanju prolaza kroz Ormuski tesnac.
M. D.
