Ispod ravnica američke savezne države Oklahoma nalazi se trag drevnog udara svemirskog tela. Krater kod mesta Ejms danas je zatrpan mlađim naslagama, pa ga prolaznik ne može prepoznati u pejzažu. Decenijama je svrstan među udare koji su se dogodili pre približno 467 miliona godina. Nova analiza kristala iz stena zahvaćenih udarom dovela je do drugačijeg datuma: oko 370 miliona godina. Razlika od gotovo sto miliona godina menja mesto ovog događaja u geološkoj istoriji Severne Amerike. Umesto da pripada grupi mnogo starijih udara, sada se razmatra u kontekstu kasnog devona. Naučnici pritom ne tvrde da je jedan krater sam po sebi objasnio veliko izumiranje koje se dogodilo u približno tom delu istorije Zemlje.
Ranija procena oslanjala se na fosilne zubiće konodonata, davnih morskih životinja, pronađene u stenama tog područja. Takvi ostaci mogu pomoći da se odredi starost slojeva, ali materijal koji udar poremeti ne mora imati istu starost kao sam udar. Stariji zubići mogli su se zateći u stenama koje je znatno kasnije pogodio meteorit. Tim Univerziteta Teksas u Ostinu zato je proučavao cirkon, vrlo postojan mineral čiji kristali mogu čuvati tragove geoloških događaja. Određivanje starosti na osnovu odnosa elemenata u cirkonu dalo je mlađi rezultat.
Istraživači navode da su različiti postupci provere stalno vraćali približno istu novu vremensku sliku.
Nije dovoljno pronaći cirkon i očitati njegovu starost: treba pokazati da je kristal zaista povezan s udarom, a ne sa nekim starijim događajem iz prošlosti stene. Zato su naučnici ispitivali njegovu unutrašnju građu metodama koje otkrivaju promene izazvane veoma velikim pritiskom. Pri snažnom udaru kristal može pretrpeti karakteristično preuređenje. Tim je, uz saradnju s NASA, koristio detaljna snimanja kako bi proverio upravo taj trag. Tako je geološki „sat“ povezan sa samom pričom o udaru. Rezultat nije puko pomeranje brojke u tabeli; zasniva se na pitanju koji je događaj ostavio merljivu promenu u mineralu.
Krater je ranije bio deo razmatranja o takozvanom ordovicijskom meteorskom događaju, vremenu kada se u Severnoj Americi nalazi više tragova udara. Zbog broja takvih mesta pojavile su se i široke pretpostavke o većoj količini asteroidnog materijala oko drevne Zemlje. Ako Ejms nije nastao tada, ne može se koristiti kao dokaz za tu grupu udara. Njegov novi datum približava ga drugom periodu velikih promena u životu na planeti. To podstiče nova pitanja o mogućoj vezi, ali vremenska blizina nije dokaz uzroka. Za takav zaključak morali bi se povezati obim udara, globalni geološki tragovi i tačan redosled događaja na mnogo lokacija.
Objava Univerziteta Teksas pokazuje koliko se istorija Zemlje menja kada se ponovo prouči već poznato mesto. Krater nije tek sada pronađen; promenio se odgovor na pitanje kada je nastao. U geologiji nekoliko desetina miliona godina nije sitna korekcija. Od nje zavisi s kojim se drugim udarima, promenama klime i izumiranjima neki događaj uopšte može porediti. Jedan mali kristal iz dubine tako je uklonio Ejms iz jedne priče i otvorio mu mesto u drugoj. Sledeći korak je da se sličnom pažnjom provere i druga stara datiranja, kako bi se dobila pouzdanija mapa udara kroz istoriju planete.
S.B.
