Oštećenje lista lako je primetiti. Ono što se dogodi korenu skriveno je pod zemljom, ali za biljku može biti jednako važno. Kada insekt ili druga prepreka povredi jedan deo korena, ostali delovi ne čekaju da se opasnost približi. Novo istraživanje opisuje fizički signal koji kroz korenski sistem prenosi vest o povredi.
Naučnici Univerziteta u Vircburgu proučavali su malu biljku Arabidopsis thaliana, čest model u istraživanjima biljnog sveta. Kada ćelija korena bude oštećena, pritisak u njoj naglo opada. Promena se kao hidraulični talas širi kroz biljna tkiva. U susednim korenovima posebni proteinski kanali registruju mehaničku promenu i pokreću električne signale, promene koncentracije kalcijuma i, na kraju, odgovor povezan sa stresnim hormonima.
Istraživači navode da se početni talas kreće približno 75 milimetara u sekundi. To je mnogo brže od kalcijumskih talasa koji su ranije opisivani u ovom kontekstu. Brzina ne znači da biljka razmišlja ili oseća opasnost na ljudski način. Ona pokazuje da biljke imaju razrađene fiziološke mehanizme za prenos informacija između svojih delova.
Zanimljivo je i šta se dešava kada se signal ponavlja. U eksperimentima su ponovljeni impulsi kalcijuma privremeno smanjivali jačinu kasnijeg odgovora. Drugim rečima, reakcija korena nije uvek ista: zavisi i od onoga što se neposredno pre toga dogodilo. Naučnici ispituju kako se takvo prilagođavanje uklapa u odbranu biljke, a ne predstavljaju ga kao trajni „imunitet“ na oštećenja.
Za poljoprivredu je ovo pitanje praktično. Štetočine u zemlji mogu oštetiti koren mnogo pre nego što se na listovima pojave jasni znaci problema. Bolje razumevanje prirodne odbrane moglo bi da pomogne u izboru ili razvoju otpornijih kultura. Do takve primene ipak vodi dug put: rezultat dobijen na model biljci najpre mora biti proveravan na usevima, u zemljištu i u uslovima kakvi vladaju na njivi.
S.B.
