Kišne kapi deluju bezazleno, ali pri udaru u obojenu površinu mogu da proizvedu sitna električna pražnjenja. Naučnici su otkrili da ove mikroskopske „munje“ doprinose postepenom oštećenju zaštitnih premaza na automobilima, zgradama, mostovima i drugim konstrukcijama.
Voda i površina tokom kontakta mogu da razmene električno naelektrisanje. Kada kap udari, raširi se i povuče, na veoma malom prostoru nastaju razlike u električnom potencijalu. Ako su uslovi odgovarajući, dolazi do kratkog pražnjenja.
Takvi događaji ne izgledaju kao obična munja i ne predstavljaju neposrednu opasnost za ljude. Odvijaju se na mikroskopskoj skali, ali se tokom godina ponavljaju ogroman broj puta. Njihov zbir može da oslabi premaz koji bi trebalo da štiti metal, drvo ili kompozitni materijal.
Istraživači su koristili brza merenja električnog signala i mikroskopsko posmatranje površine. Menjali su veličinu kapljica, brzinu udara, sastav vode i osobine premaza kako bi utvrdili kada je efekat najizraženiji.
Otkriće koje je predstavio ScienceDaily može da objasni deo propadanja boje koji se ranije pripisivao samo mehaničkom udaru, vlazi, ultraljubičastom zračenju i promenama temperature. Električni efekat ne zamenjuje te uzroke, već im se pridružuje.
Zaštitni premaz nije samo estetski sloj. Na mostovima, brodovima, vetroturbinama i industrijskoj opremi on sprečava da voda i kiseonik dođu do metala i pokrenu koroziju. Sitno oštećenje vremenom može da se proširi i poveća troškove održavanja.
Posebno su izložene površine koje trpe čestu kišu, prskanje slane vode ili udare kapljica pri velikoj brzini. Lopatice vetroturbina, na primer, prolaze kroz kišu velikom brzinom, pa i obična kap može da izazove snažan lokalni udar.
Razumevanje električnog procesa može da pomogne pri razvoju izdržljivijih premaza. Proizvođači bi mogli da menjaju provodljivost, raspored slojeva ili hemijski sastav tako da se naelektrisanje bezbednije rasporedi i ne koncentriše na jednom mestu.
Biće potrebno proveriti koliko ovaj efekat doprinosi propadanju u stvarnim uslovima. Laboratorijski eksperiment precizno izdvaja jednu pojavu, dok su površine napolju istovremeno izložene suncu, prašini, soli, temperaturnim promenama i fizičkom habanju.
Otkriće ima značaj i za elektroniku, avio-industriju i senzore postavljene na otvorenom. Uređaj može biti dobro zaštićen od velike električne oluje, a da ipak tokom godina trpi posledice bezbroj sitnih pražnjenja izazvanih vodom.
Kiša, dakle, ne oštećuje površinu samo zato što je kvasi i udara. Svaka kap može da učestvuje u veoma kratkom električnom događaju. Jedna takva „munja“ gotovo ništa ne menja, ali milioni kapi otkrivaju zašto čak i kvalitetan zaštitni sloj vremenom počinje da slabi.
S.B.
Izvor: Postinfo
