Jesen zvanično počinje 23. septembra, dva sata i pet minuta posle ponoći kada nastupa jesenja ravnodnevica. Od tog trenutka dani će postepeno biti sve kraći, a noći duže.
Početak jeseni određen je astronomskim događajem – jesenjom ravnodnevicom, odnosno trenutkom kada Sunčevi zraci padaju direktno na Zemljin ekvator, pa su dan i noć približno jednake dužine.
Nakon ravnodnevice, na severnoj Zemljinoj polulopti dani počinju postepeno da se skraćuju, dok noći postaju sve duže. Taj proces trajaće sve do zimskog solsticija, koji označava početak zime i najkraći dan u godini.
Dolazak jeseni ne znači samo promenu u kalendaru. Sa kraćim danima i dužim noćima menjaju se i temperature, vremenske prilike i ritam svakodnevnog života. Jutra i večeri postaju svežiji, dok su razlike između dnevnih i noćnih temperatura izraženije.
Jesen donosi i postepenu promenu prirode. Lišće na drveću menja boju i opada, a biljke ulaze u period mirovanja. Za poljoprivredu je ovo vreme berbe brojnih kultura, pripreme zemljišta za narednu sezonu i završnih radova pred zimu.
U narednim nedeljama promene će biti sve uočljivije. Sunce će izlaziti sve kasnije i zalaziti sve ranije, a period dnevne svetlosti biće iz dana u dan kraći.
Iako kalendarska i meteorološka podela godišnjih doba nisu iste, astronomska jesen počinje upravo jesenjom ravnodnevicom. Meteorolozi jesen računaju od 1. septembra, dok se astronomski početak menja iz godine u godinu i vezan je za položaj Zemlje u odnosu na Sunce.
Jesen će trajati do zimskog solsticija, kada počinje astronomska zima.
Za stanovnike severne Zemljine polulopte to znači da nas u narednom periodu očekuju sve kraći dani, duže noći i postepeni prelazak iz toplijeg dela godine u hladniji deo godine.
M. T.
