Kada se pomenu insekti i njihov značaj za prirodu, najčešće prvo pomislimo na oprašivanje ili na ptice koje njima hrane mladunce. Iza tih poznatih veza nalazi se, međutim, mnogo složeniji svet saradnje i zavisnosti. Termitnjaci mogu da posluže kao mesta za polaganje jaja drugim životinjama, a pojedine žabe koriste mravlja gnezda zbog vlažnog okruženja. Čaplje mogu da upotrebe insekte kao mamac pri lovu. Takvi primeri menjaju uobičajenu predstavu o sitnim stvorenjima: njihov značaj često se vidi tek kada posmatramo šta druge vrste rade zahvaljujući njima.
Ekološka veza nije ograničena na trenutak u kojem jedna životinja pojede drugu. Važan može biti prostor koji je insekt napravio, materijal koji je proizveo ili uslovi koje je održavao. Gnezdo, prolaz kroz zemljište ili izlučena supstanca postaju resurs za organizme koji ih sami ne stvaraju. To je slično posmatranju grada kroz zgrade, puteve i vodovod: broj stanovnika ne govori sve o uslugama od kojih svakodnevni život zavisi. U prirodi su takve „usluge“ rasute kroz bezbroj malih odnosa i često ostaju neprimećene dok neki od učesnika ne nestane.
Širi pregled istraživanja obuhvatio je i neobične primere korišćenja insekata za negu tela i održavanje prostora. Više od 200 vrsta ptica koristi zgnječene mrave tokom uređivanja perja. Insekti učestvuju i u čišćenju pojedinih gnezda, dok životinje mogu da usklade razmnožavanje sa periodom njihove najveće dostupnosti. Svaki takav odnos otvara posebno pitanje: da li je važna tačno određena vrsta, određena grupa ili samo dovoljno veliki broj pogodnih insekata? Odgovor određuje koliko je veza otporna na promene u okruženju.
Pregled koji je predstavio Univerzitet Bingamton povezao je stotine radova i saradnike iz osam zemalja. Njegova poruka jeste da zaštita kičmenjaka zahteva bolje razumevanje njihovih veza sa insektima, uključujući one koje se obično zanemaruju. Za istraživače to znači da posmatranje ugrožene ptice ili reptila treba proširiti na organizme koji održavaju njegovo stanište. Brojanje jedinki i zaštita mesta razmnožavanja mogu biti veoma važni, ali slika ostaje nepotpuna ako se izostavi ono što tim životinjama omogućava da uspešno koriste prostor.
Ovakav pogled na prirodu može da promeni i način na koji procenjujemo njenu raznovrsnost. Livada sa mnogo sitnih organizama možda deluje manje upečatljivo od mesta na kojem se vidi velika životinja, ali upravo ti sitni učesnici mogu da održavaju čitavu mrežu odnosa. Zbog toga bi pri obnovi staništa bilo korisno pitati koje veze obnavljamo zajedno sa biljkama i zemljištem. Najzanimljivija pouka ovog pregleda jeste da uloga jedne vrste često prevazilazi ono što vidimo tokom kratkog posmatranja. Priroda funkcioniše kroz mnoštvo takvih veza, a njena stabilnost zavisi i od najtiših među njima.
S.B.
