Programski menadžer za energetiku u Misiji EU Gligo Vuković ocenio je da se tokom predstojeće grejne sezone ne očekuju nestašice gasa, nafte i naftnih derivata, ali da najveću neizvesnost predstavljaju cene.
On je za RTS rekao da je Srbija iskazala zainteresovanost i aplicirala za korišćenje evropske platforme za zajedničku nabavku gasa. Ideja tog mehanizma je objedinjavanje ponude i tražnje kako bi se kroz veći obim kupovine obezbedili povoljniji uslovi.
Komercijalni detalji srpskog učešća za sada nisu poznati.
Evropska skladišta gasa trenutno su popunjena oko 67 odsto, dok je cilj da do 1. novembra dostignu 90 odsto. U Poljskoj i Italiji skladišta su već popunjena više od 90 odsto, dok je u Nemačkoj popunjenost oko 54 odsto.
Prema evropskim pravilima, cilj za 1. novembar je 90 odsto, uz mogućnost da u posebnim okolnostima nivo bude 80 odsto.
Vuković je ukazao da je Evropska komisija tokom juna i jula pozivala zemlje da ne žure sa punjenjem skladišta kako dodatna potražnja ne bi dodatno podigla cenu LNG-a.
Upravo cena gasa trenutno predstavlja jedan od najvećih rizika. Prema njegovim rečima, gas na spot tržištu sada košta oko 79 evra po megavat-satu, dok je početkom godine bio oko 30 evra, a u junu oko 42 evra.
Na kretanje cena utiču veća zavisnost Evrope od globalnog LNG tržišta, sukobi na Bliskom istoku i očekivani rast potražnje pred zimu.
Ipak, spot cena nije pokazatelj koliko Evropa u proseku plaća gas, jer oko trećine ukupnog snabdevanja dolazi sa spot tržišta, dok se približno dve trećine obezbeđuju kroz dugoročne i srednjoročne ugovore.
Evropa menja dobavljače
Evropska unija nastavlja smanjivanje zavisnosti od ruskog gasa. Pre rata u Ukrajini Rusija je učestvovala sa oko 45 odsto u snabdevanju EU, dok je taj udeo sada značajno smanjen.
Istovremeno je povećan udeo LNG-a, koji je sa oko 20 odsto porastao na približno 45 odsto ukupnog snabdevanja.
Norveška je trenutno najveći dobavljač gasa EU sa udelom od oko 31 odsto, slede SAD sa 26 odsto i severna Afrika sa 13 odsto. Rusija učestvuje sa oko 12 odsto, dok Azerbejdžan i Katar imaju po četiri odsto.
Ključni rokovi u procesu odricanja od ruskog gasa su 1. januar 2027. godine, kada bi trebalo da prestane uvoz ruskog LNG-a, i 1. novembar 2027, kada bi trebalo da prestanu svi ugovori o uvozu ruskog gasa.
Nafta fizički dostupna, cena ostaje rizik
Kada je reč o nafti i naftnim derivatima, Vuković takođe ne očekuje nestašice tokom zime.
Države imaju obavezne rezerve koje treba da odgovaraju 90 dana prosečnog neto uvoza ili 61 danu prosečne dnevne potrošnje. Pored tih rezervi postoje i komercijalne zalihe.
Na tržište nafte utiču rizici povezani sa sukobima na Bliskom istoku, prolaskom brodova kroz Ormuski moreuz, napadima na brodove i višim troškovima osiguranja transporta i infrastrukture u Persijskom zalivu.
Vuković ocenjuje da fizičkih količina ima dovoljno, ali da bi cena mogla biti najveći problem.
Evropa istovremeno ulaže u nove pravce snabdevanja, infrastrukturu i LNG kapacitete, a deo tih investicija trebalo bi da bude završen do 2030. godine. Veća ponuda na globalnom LNG tržištu mogla bi tada da popravi odnos ponude i tražnje i doprinese smanjenju cena.
Srbija, kao zemlja koja nije članica EU, nema pristup svim mehanizmima pomoći koje koriste države članice, ali postoje instrumenti podrške koji su joj dostupni.
Vuković je podsetio da je Srbiji tokom energetske krize nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine pružena direktna budžetska podrška od 165 miliona evra.
Formirana je i zajednička radna grupa za sigurnost snabdevanja, dok je Srbiji dostupan i mehanizam zajedničke nabavke gasa preko evropskih institucija.
M. T.
