Slepi miševi predstavljaju jednu od najneobičnijih grupa sisara, a njihovo poreklo dugo je bilo predmet različitih tumačenja. Nova objava predstavlja istraživanje prema kojem su najverovatnije nastali u Evropi, pre približno 65 do 60 miliona godina. Takav zaključak rezultat je povezivanja podataka o današnjim vrstama sa fosilima. Rekonstrukcija porekla liči na slaganje veoma stare slagalice: delovi su rasuti po različitim kontinentima, neki nedostaju, a drugi čuvaju različite vrste informacija. Što je više nezavisnih tragova, to je moguće preciznije proveravati ponuđenu istoriju.
Međunarodni tim analizirao je 103 genoma koji obuhvataju svih 21 priznatu porodicu slepih miševa, uz podatke o 44 fosilna predstavnika. Istraživanje je sprovedeno kroz konzorcijum Bat1K, a u radu je učestvovalo 137 istraživača iz 64 zemlje. Prema rekonstruisanoj istoriji, potomci ranih evropskih slepih miševa širili su se prema Africi, a kasnije i drugim delovima sveta. Nalazi takođe ukazuju na rano poreklo leta i eholokacije. Predložena evropska kolevka predstavlja najbolje podržanu rekonstrukciju ovog rada, uz mogućnost da je novi podaci kasnije dodatno preciziraju.
Njihova krila pokazuju koliko se anatomija sisara može promeniti tokom evolucije. Membranu podupiru izduženi prsti, što omogućava aktivan, održiv let. Kod mnogih vrsta važnu ulogu u snalaženju ima i eholokacija: životinja emituje zvuk i koristi povratni odjek za procenu okruženja. Razlike u vremenu dolaska i drugim osobinama odjeka pomažu pri orijentaciji i lovu. Ipak, slepi miševi su raznovrsna grupa, pa njihovo ponašanje i sposobnosti ne treba svesti na jednu sliku. Upravo ta raznovrsnost čini rekonstruisanje zajedničke istorije toliko zanimljivim.
Genetički podaci i fosili odgovaraju na različita pitanja. Genomi živih vrsta pomažu pri proučavanju srodstva, dok fosili pružaju trag o oblicima koji su postojali u određeno vreme i na određenom mestu. Njihovo kombinovanje omogućava proveru pretpostavki koje bi samo jedna vrsta podataka teško razrešila. Važno je, međutim, uzeti u obzir nejednaku očuvanost i dostupnost fosila. Mesto na kojem danas imamo mnogo nalaza nije automatski mesto porekla. Zato zaključak zavisi od načina na koji se podaci povezuju i od toga koliko dobro različiti modeli objašnjavaju zajedničke tragove.
Univerzitetski koledž u Dablinu predstavio je rad kao novu osnovu za proučavanje osobina ove grupe. Za buduća istraživanja važna je mogućnost da se promene u genima posmatraju u jasnijem okviru srodstva. Tako se može preciznije pitati kada se neka osobina pojavila, koliko puta se menjala i koje su razlike nastale kasnije. Evropsko poreklo privlači pažnju kao naslovna zanimljivost, dok šira vrednost rada leži u obnovljenoj porodičnoj istoriji. Ona omogućava da se sledeća pitanja postavljaju na čvršćoj osnovi i da se neobična biologija slepih miševa proučava kroz mnogo duži vremenski niz.
S.B.
