Elektrifikacija saobraćaja ne menja samo način na koji se automobili pokreću, već postepeno menja i čitav sistem koji prati njihovo korišćenje – od infrastrukture i servisa do osiguranja. To je jedna od tema koja je otvorena na šestom regionalnom sajmu elektromobilnosti EV Days, održanom 10. i 11. septembra u Master centru Novosadskog sajma.
Dok se električni automobili sve više pojavljuju na putevima, tržište osiguranja još pokušava da odgovori na pitanje kako pravilno proceniti rizik i cenu štete kod vozila koja imaju drugačiju konstrukciju, baterijske sisteme i troškove popravke.
Na panelu „Vreme je za promene“, predstavnici vodećih osiguravajućih kuća ukazali su da elektrifikacija već donosi nove rizike, skuplje štete i duži period popravke, zbog čega klasični modeli procene više nisu dovoljni.
Predsednik Izvršnog odbora AMS Osiguranja Dejan Jevtić rekao je da osiguravači u Srbiji još nemaju dovoljno domaćih podataka na osnovu kojih bi mogli da izgrade pouzdane modele za električna vozila.
„U ovom trenutku analitika kojom se služimo je jako oskudna, a podaci sa kojima raspolažemo nisu dovoljni da donesemo jasan zaključak“, naveo je Jevtić, dodajući da domaće tržište zasad u velikoj meri prati iskustva Evrope i sveta.
Problem nije samo u broju električnih automobila, već i u tome što jedna šteta na takvom vozilu može imati drugačije posledice nego kod automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem.
Prema podacima Privredne komore Srbije, početkom ove godine u Srbiji je bilo oko 6.000 električnih vozila, dok je ukupan broj registrovanih vozila iznosio približno tri miliona. Takav odnos znači da je domaći uzorak još mali za izvlačenje pouzdanih statističkih zakonitosti o učestalosti i strukturi šteta.
Istovremeno, iskustvo osiguravača pokazuje da se kod električnih vozila može očekivati drugačija struktura troškova. Popravke mogu trajati duže, delovi su skuplji, a kod pojedinih oštećenja potrebno je posebno procenjivati stanje baterijskog sistema.
Zbog toga se, kako je ukazao Jevtić, ne mogu jednostavno primeniti iste kasko stope koje važe za konvencionalna vozila.
To pitanje postaje značajnije kako se bude povećavao broj električnih automobila na srpskim putevima. Sa većim brojem vozila raste i potreba za servisima koji imaju odgovarajuću opremu i znanje, za stručnjacima osposobljenim za rad sa visokonaponskim sistemima, ali i za dostupnijom infrastrukturom za punjenje.
Upravo zbog toga elektrifikacija nije samo pitanje izbora automobila, već promena koja zahvata čitav lanac poslovanja povezan sa automobilskom industrijom.
Za osiguravajuće kompanije to znači potrebu za novim modelima procene rizika, ali i za većom količinom podataka. Za servisere znači ulaganje u opremu i obuku. Za proizvođače i uvoznike otvara se pitanje dostupnosti delova i organizacije servisne mreže, dok se pred državom i lokalnim samoupravama nalazi zadatak stvaranja uslova za razvoj infrastrukture.
Učesnici panela ocenili su da bi ubrzanje elektrifikacije zahtevalo koordinaciju države, lokalnih samouprava, proizvođača, osiguravača i drugih učesnika na tržištu.
Jevtić smatra da je podrška potrebna na različitim nivoima kako bi električna vozila postala dostupnija i kako bi se njihova upotreba postepeno uključila u svakodnevni život građana.
Sa druge strane, za korisnike će jedno od praktičnih pitanja biti koliko će ukupno koštati posedovanje električnog automobila. Niža potrošnja energije i potencijalno manji troškovi pojedinih oblika održavanja samo su deo računice, dok skuplje osiguranje, specifične popravke i dostupnost servisa mogu uticati na ukupne troškove.
Zato se budućnost elektromobilnosti ne meri samo brojem prodatih električnih automobila. Ona zavisi i od toga koliko brzo mogu da se prilagode infrastruktura, servisna mreža, osiguranje i drugi sistemi koji treba da prate rast njihovog broja.
Šesti EV Days u Novom Sadu tako je otvorio širu temu: pitanje više nije samo kada će električni automobili postati uobičajeni na domaćim putevima, već da li će tržište biti spremno za sve promene koje njihov dolazak donosi.
M. T.
