BEOGRAD – Kada se govori o javnom dugu, najčešće se posmatra njegov ukupan iznos, ali struktura tog duga pokazuje kome država zapravo duguje novac i u kojim valutama su obaveze ugovorene.
Prema podacima Uprave za javni dug Ministarstva finansija, javni dug Srbije iznosio je na kraju juna 41,82 milijarde evra.
Najveći pojedinačni poverioci države bili su kupci evroobveznica, kojima je dugovano 12,91 milijardu evra.
Na drugom mestu su investitori koji su kupili dugoročne dinarske državne hartije od vrednosti. Prema njima su obaveze iznosile 6,94 milijarde evra.
Poslovnim bankama Srbija je po osnovu kredita dugovala 5,38 milijardi evra.
Među najvećim institucionalnim poveriocima nalazi se kineska Eksport-Import banka, kojoj je dugovano 2,78 milijardi evra. Stranim državama dug po osnovu kredita iznosio je 2,55 milijardi evra, dok su obaveze prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj bile 2,24 milijarde evra.
Četiri petine duga u stranoj valuti
Posebno važan podatak odnosi se na valutnu strukturu. Čak 79,4 odsto javnog duga Srbije bilo je na kraju juna u stranoj valuti.
Evro je dominantna valuta, sa učešćem od 63 odsto ukupnog javnog duga. Dolar je učestvovao sa 11,1 odsto, dok se 5 odsto odnosilo na SDR, odnosno posebna prava vučenja.
U dinarima je bilo 20,6 odsto javnog duga.
To znači da država deo svojih obaveza može da servisira iz prihoda u domaćoj valuti bez direktnog izlaganja promenama kursa, dok kod deviznog duga kurs predstavlja jedan od faktora koji utiču na dinarsku vrednost obaveza.
Zašto je struktura duga važna?
Nije isto da li se država zadužuje kod međunarodnih investitora, poslovnih banaka, drugih država ili međunarodnih finansijskih institucija. Razlikuju se kamatne stope, rokovi otplate, valuta u kojoj se dug vraća i uslovi pod kojima je novac pozajmljen.
Zato ukupan iznos javnog duga predstavlja samo jedan deo slike o stanju javnih finansija.
Za građane je struktura duga važna posredno, jer troškovi kamata i otplate dospelih obaveza ulaze u državne rashode i utiču na prostor koji u budžetu ostaje za javne investicije, plate, penzije, subvencije i druge izdatke.
Srbija se zato, kao i druge države, suočava sa zadatkom da održava ravnotežu između potrebe za finansiranjem razvoja i kontrole troškova zaduživanja.
M. T.
