Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Usekovanja glave Svetog Jovana, Proroka, Preteče i Krstitelja. Ovaj dan posvećen je sećanju na mučeničku smrt Svetog Jovana Krstitelja i smatra se danom strogog posta.
Sveti Jovan Krstitelj jedan je od najznačajnijih svetitelja hrišćanstva. Naziva se Pretečom jer je najavio dolazak Isusa Hrista, dok je ime Krstitelj dobio jer je krstio Isusa u reci Jordan.
Prema predanju, car Irod naredio je da Jovanu bude odsečena glava nakon što je svetitelj javno osuđivao njegov način života i postupke. Po želji Irodove žene, Jovanova glava doneta je na tanjiru.
Praznik se u narodu naziva i Jovan Glavosek ili Jovan Sekovan, a vernici ga obeležavaju uz strogi post. Po tradiciji, na ovaj dan trebalo bi izbegavati masnu i raskošnu hranu, a posebno se poštuju običaji koji podsećaju na stradanje Svetog Jovana.
U narodu je ostao običaj da se na ovaj dan ne jede iz tanjira, kao i da se izbegava voće i hrana crvene boje. Takođe se ne obavljaju teži poslovi, dok se praznik ponegde obeležava odlaskom u prirodu i branjem lekovitih trava.
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja jedna je od slava koje vernici obeležavaju kao krsnu slavu, a povodom praznika u pojedinim mestima održavaju se i vašari.
Na ovaj praznik 1914. godine rođen je i patrijarh Pavle, poglavar Srpske pravoslavne crkve od 1990. do 2009. godine.
M. T.
