Mediteran deluje zatvoreno i mirnije od velikih okeana, pa se opasnost od cunamija često vezuje za Pacifik i područja oko Japana ili Indonezije. Istorijski podaci i savremeni modeli, međutim, pokazuju da snažni talasi mogu pogoditi i evropske obale, uz veoma malo vremena za upozorenje.
U pojedinim scenarijima talasu bi bilo potrebno manje od deset minuta da stigne do obale. To praktično znači da stanovništvo najbliže epicentru ne bi moglo da se osloni samo na sirene, poruke mobilnih operatera ili zvanična saopštenja.
UNESCO upozorava da je verovatnoća pojave cunamija visokog najmanje jedan metar negde na Mediteranu u narednih nekoliko decenija veoma velika. Ta procena ne znači da će čitava obala istovremeno biti pogođena niti da je poznato kada i gde će se događaj odigrati.
Rizik zavisi od podmorskih raseda, klizišta, oblika obale i dubine mora. Talas koji na otvorenoj vodi izgleda relativno nizak može naglo da poraste kada uđe u plići zaliv. Luke i uske uvale mogu dodatno da pojačaju njegovo dejstvo.
U tekstu koji je objavio ScienceDaily posebno je pomenuta francuska rivijera, ali opasnost postoji i u drugim delovima Mediterana. Grčka, Italija, Turska i područja severne Afrike u prošlosti su doživljavali razorne zemljotrese i talase.
Jedan od najpoznatijih istorijskih primera povezan je sa zemljotresom kod Krita 365. godine. Talasi su pogodili veliki deo istočnog Mediterana i razorili priobalna naselja. Erupcija vulkana Santorini u dalekoj prošlosti takođe pokazuje koliko snažan poremećaj mora može da utiče na široko područje.
Savremeni sistemi koriste mreže seizmometara, uređaje za merenje nivoa mora i računarske modele. Kada se registruje podmorski zemljotres, procenjuju se njegova dubina, snaga i mogućnost pomeranja morskog dna. Upozorenje se zatim prosleđuje ugroženim državama.
Tehnologija ipak ne može potpuno da nadoknadi nedostatak vremena. Zato stručnjaci insistiraju na prepoznavanju prirodnih znakova. Snažno i dugotrajno podrhtavanje tla, naglo povlačenje mora ili neobična buka sa obale mogu da budu razlog za trenutno udaljavanje na viši teren.
Ljudi ne bi trebalo da prilaze povučenom moru kako bi fotografisali dno. Prvi talas takođe ne mora da bude najveći, a opasnost može trajati satima. Povratak na obalu bez zvaničnog obaveštenja predstavlja dodatni rizik.
Priprema podrazumeva jasno označene pravce evakuacije, vežbe i informisanje turista koji ne poznaju lokalni teren. Na mestima gde talas stiže za nekoliko minuta svaka unapred naučena radnja postaje važnija od savršenog upozorenja.
Procena „blizu 100 odsto“ zvuči dramatično, ali odnosi se na dug vremenski period i široko mediteransko područje. Nije razlog za svakodnevni strah, već za ozbiljno planiranje. Cunami je redak događaj, ali kada se pojavi, priprema napravljena godinama ranije može da odluči koliko će ljudi uspeti da se skloni.
S.B.
Izvor: Postinfo
