Crna rupa u središtu daleke galaksije ne mora stalno da radi istom snagom. Može da provede dugo vreme u mirnijoj fazi, pa ponovo počne da izbacuje snažne mlazeve čestica. Astronomi su u jednoj radio-galaksiji prepoznali tragove čak četiri takve epizode, kao da posmatraju slojeve njene davne istorije raspoređene po kosmosu.
Objekat nosi oznaku J023721.13−010528.5. Njegovo ime nije naročito pamtljivo, ali je raspored radio-emisije neobičan: istraživači opisuju četiri para područja povezanih s mlazevima koji su nastajali u različitim periodima. Svaki par predstavlja mogući trag jedne faze aktivnosti centralne supermasivne crne rupe. Ukupna struktura prostire se na približno 3,9 miliona svetlosnih godina. To je razdaljina koju je teško zamisliti čak i kada znamo da svetlost za jednu sekundu pređe gotovo 300.000 kilometara.
O crnoj rupi ne saznajemo tako što gledamo u nju samu. Materijal koji joj prilazi može da stvori uslove u kojima se čestice izbacuju u suprotnim pravcima, duž mlazeva vidljivih radio-teleskopima. Kada mlaz oslabi ili promeni pravac, njegov stari trag ne nestaje odmah. Ostaju oblasti emisije koje istraživačima pomažu da slože približan redosled događaja. phys.org
Procene starosti različitih delova ove strukture kreću se od oko 4,5 do 20,5 miliona godina. To ne znači da su naučnici gledali erupcije dok su se događale. Naprotiv, njihovu prošlost izvode iz današnjeg izgleda i osobina radio-emisije, uz pretpostavke o tome kako su se mlazevi širili i gubili energiju. Kao kada iz više tragova nekadašnjeg toka pokušavamo da zaključimo kojim je putem reka ranije prolazila.
Dodatnu zagonetku predstavlja blago zakrivljen, nalik slovu S, raspored emisije. Jedno moguće tumačenje jeste da se pravac izbacivanja menjao tokom vremena. Astronomi zato razmatraju šta je moglo da utiče na položaj ose mlazeva i na smenjivanje aktivnih i mirnijih perioda. Sam prizor ne daje konačan odgovor o uzroku; daje retku priliku da se nekoliko faza uporedi unutar istog objekta.
Nalaz je predstavljen u istraživanju koje je u ovoj fazi dostupno kao preprint. Njegove detaljne procene tek treba posmatrati kroz dalju stručnu proveru i dodatna merenja. To je naročito važno kod sistema ovakve veličine: izgled na nebu zavisi i od ugla iz kojeg ga vidimo, a zaključci o starosti oslanjaju se na modele.
Uprkos tim ograničenjima, ova galaksija podseća da kosmički objekti imaju životne cikluse, iako se njihovo vreme meri milionima godina. Jedan snimak radio-neba može da sačuva nekoliko poglavlja priče. Astronomi ih čitaju od najstarijih, udaljenijih tragova ka mlađim delovima, pokušavajući da utvrde kada je središnji motor utihnuo, a kada ponovo počeo da radi.
S.B.
