Turistička plovidba Tokijskim zalivom mogla bi naredne godine da dobije drugačiji zvuk. Japanska kompanija Nipon Jusen planira da uvede brod „Amane“, čiji će pogonski sistem koristiti vodonične gorivne ćelije. Za putnike je jedna od očekivanih razlika manje buke i vibracija nego na plovilima sa uobičajenim pogonom.
Brod je dug približno 48 metara i predviđen za oko 90 putnika. Planirane su dnevne plovidbe Tokijskim zalivom od približno maja 2027. godine, uz pogled na gradske znamenitosti. Gorivne ćelije razvili su Tojota i Janmar, dok bi vodonik trebalo da obezbeđuje Eneós. Brod je dobio ime „Amane“, a ceremonija imenovanja i porinuća održana je ranije ovog meseca. Te podatke prenela je japanska agencija Kjodo; najava uvođenja u saobraćaj nije isto što i potvrda da brod već prevozi putnike.
Gorivna ćelija proizvodi električnu energiju hemijskom reakcijom vodonika i kiseonika, pri čemu na samom plovilu nastaje voda. Zbog toga je ovaj način pogona zanimljiv za smanjivanje lokalnih izduvnih gasova. Ukupan uticaj na životnu sredinu, međutim, zavisi i od toga kako je vodonik proizveden, dopremljen i uskladišten. Bez tih podataka ne bi bilo tačno proglasiti svaku vožnju automatski potpuno bez ugljeničnog otiska.
Za sada je reč o brodu namenjenom turističkim obilascima, a ne o zameni za velike teretne brodove koji prevoze robu između kontinenata. Kompanija nije objavila ukupnu cenu projekta niti precizne ciljeve smanjenja emisija. Upravo zato bi prvi period rada trebalo posmatrati i kao proveru koliko se tehnologija dobro ponaša u svakodnevnoj upotrebi: koliko je pouzdana, kako se dopunjava gorivo i kakvo održavanje zahteva.
Putnicima će možda najpre biti važno sasvim obično pitanje: da li je vožnja prijatna? Ako pogon zaista donese tišu plovidbu, zaliv bi mogao da posluži kao vidljiva pozornica za tehnologiju o kojoj se najčešće govori kroz tehničke podatke. Od uspešnog izletničkog broda do šire promene pomorskog saobraćaja ipak ima mnogo koraka.
S.B.
