BEOGRAD – Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu biračkog spiska do sada nije Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave dostavila konkretnu primedbu koja bi ukazivala na nepravilnost u biračkom spisku, izjavila je ministarka Snežana Paunović.
Ona je navela da su ključne preporuke ODIHR-a koje se odnose na birački spisak u međuvremenu ugrađene u domaće zakonodavstvo i da se izmene primenjuju od novembra prošle godine.
Komisija je formirana u januaru i, prema rečima ministarke, ima sve uslove za rad. Njeni članovi i zamenici imaju pristup biračkom spisku putem posebnog sistema, uz kartice i dvostruku autentifikaciju.
Paunović je naglasila da je pristup ograničen na kancelariju u Narodnoj skupštini, upravo zbog zaštite podataka građana.
Istovremeno je odbacila navode da državni funkcioneri ili druga lica mogu proizvoljno da pristupaju biračkom spisku ili menjaju njegove podatke.
„Ne postoji pojedinac niti bilo koja grupa koja može proizvoljno da upisuje i briše ljude iz biračkog spiska“, rekla je Paunović.
Ko može da pristupi podacima?
Prema objašnjenju ministarke, Komisija za reviziju ima širi pristup biračkom spisku, dok će članovi RIK-a imati ograničeniji uvid.
Paunović je navela da članovi RIK-a neće moći da vide matične brojeve građana, dok je takav podatak, prema njenim rečima, dostupan Komisiji za reviziju u okviru zakonom utvrđenog sistema pristupa.
Ona je posebno odbacila tvrdnje da generalni sekretar Vlade ili resorna ministarka imaju pun pristup Jedinstvenom biračkom spisku.
Paunović je rekla da za takav pristup ne postoji zakonski osnov i da ni sama nema mogućnost da pregleda kompletan birački spisak.
Ministarstvo: Nema konkretnih prijava
Kada je reč o radu Komisije, ministarka je rekla da Ministarstvo odgovara na njene upite, ali da do sada nije dobilo konkretnu prijavu nepravilnosti koja bi zahtevala intervenciju.
Prema njenim rečima, Komisija ima mogućnost da ukaže na konkretnu anomaliju, kao i da u saradnji sa MUP-om zatraži proveru na terenu.
Paunović je navela da takvih zahteva, prema njenim saznanjima, do sada nije bilo.
Ona je, međutim, rekla da su pojedini zahtevi Komisije bili nepotpuni, navodeći kao primer upit o broju birača prijavljenih na određenoj adresi bez navođenja grada ili kućnog broja.
„Nemamo primedbu koja se odnosi na bilo koju anomaliju zbog koje bi trebalo da intervenišemo“, rekla je ministarka.
Promene podataka uz dokumentaciju
Paunović je objasnila da se podaci u biračkom spisku ne mogu menjati proizvoljno.
U periodu od 15 dana pre izbora, kada se birački spisak zaključuje, Ministarstvo promene vrši na zahtev građana i na osnovu odgovarajućih rešenja.
Prema njenim navodima, preko e-Portala su od početka njenog mandata, na inicijativu građana, izvršene četiri promene.
Izmene u biračkom spisku obavljaju ovlašćeni zaposleni u Ministarstvu ili lokalni referenti, na osnovu naloga nadležnih državnih organa i zakonom propisane dokumentacije, navela je Paunović.
Govoreći o navodima o biračima starijim od 100 godina, ministarka je rekla da su provere pokazale da je oko 1.200 takvih osoba, koliko ih je bilo u trenutku analize, živo.
Ona je komentarisala i tvrdnje pojedinih opozicionih poslanika da su dobijali pozive za glasanje na ime preminulih članova porodice. Navela je da Ministarstvo, uprkos javnom pozivu da mu se dostave podaci o takvim slučajevima, nije dobilo zvanične prijave.
Paunović je ocenila i da se pitanje biračkog spiska može ponovo naći u fokusu tokom izborne noći, ali je odbacila mogućnost da se njime proizvoljno utiče na izborni rezultat.
M. T.
