BRISEL – Ovogodišnji toplotni talasi ostavili su ozbiljne posledice po javno zdravlje u Belgiji, gde je od 18. juna do 16. avgusta registrovano 2.935 smrtnih slučajeva više nego što bi se očekivalo u uobičajenim uslovima, saopštio je belgijski institut za javno zdravlje Sajensano (Sciensano).
Ukupna prekomerna smrtnost tokom posmatranog perioda iznosila je 22,6 odsto, a najveći deo dodatnih smrtnih slučajeva registrovan je tokom prvog toplotnog talasa.
Od 18. juna do 3. jula u Belgiji je zabeleženo čak 2.035 dodatnih smrtnih slučajeva, odnosno 48,8 odsto više od očekivanog nivoa. Sajensano navodi da je to najveća prekomerna smrtnost tokom toplotnog talasa od početka njihovog sistematskog praćenja 2000. godine.
Najteži dani početkom leta
Prvi talas vrućine bio je posebno intenzivan. Od 18. juna maksimalne temperature oko 30 stepeni Celzijusa beležene su tokom deset uzastopnih dana, dok su tokom tri dana dostizale približno 35 stepeni.
Problem nisu predstavljale samo dnevne temperature. I noći su bile neuobičajeno tople, što dodatno otežava organizmu da se oporavi od visokih temperatura i povećava zdravstveni rizik, posebno kod najosetljivijih kategorija stanovništva.
Belgijske vlasti su još tokom prvog toplotnog talasa upozoravale na neuobičajeno visoku smrtnost. Privremeni podaci krajem juna pokazivali su 1.222 dodatna smrtna slučaja između 18. i 29. juna, uz prekomernu smrtnost od 39 odsto. Tada je registrovan i najveći broj dnevnih smrtnih slučajeva u zemlji još od prvog talasa pandemije koronavirusa.
Naknadnom analizom i ažuriranjem podataka procena posledica prvog talasa dodatno je povećana.
Drugi i treći talas imali manji, ali i dalje značajan uticaj
Drugi toplotni talas, koji je trajao od 4. do 17. jula, doveo je do još 535 dodatnih smrtnih slučajeva, što predstavlja prekomernu smrtnost od 14,8 odsto.
Tokom trećeg talasa, od 28. jula do 16. avgusta, registrovano je još 365 smrtnih slučajeva iznad očekivanog nivoa, odnosno prekomerna smrtnost od sedam odsto.
Kada se saberu sva tri perioda, dolazi se do ukupno 2.935 dodatnih smrtnih slučajeva.
Podaci pokazuju da su osobe starije od 65 godina činile najveći deo žrtava povezanih sa periodima ekstremne vrućine. Međutim, Sajensano upozorava da posledice visokih temperatura nisu ograničene samo na najstarije stanovništvo i da povećana smrtnost može biti zabeležena i među mlađim ljudima.
Vrućina postaje sve ozbiljniji zdravstveni rizik
Ovogodišnji podaci dolaze nakon leta tokom kojeg je veliki deo Evrope bio suočen sa dugotrajnim toplotnim talasima, sušom i ekstremnim vremenskim pojavama.
Stručnjaci upozoravaju da učestaliji i intenzivniji periodi ekstremne vrućine predstavljaju sve veći izazov za zdravstvene sisteme, posebno u gradovima i među stanovništvom koje nema odgovarajuće uslove za zaštitu od visokih temperatura.
Belgijski podaci istovremeno pokazuju koliko se posledice toplotnih talasa mogu razlikovati od jednog perioda do drugog. Dok je prvi talas doveo do gotovo 2.000 dodatnih smrtnih slučajeva, posledice naredna dva bila su znatno manje, ali i dalje merljive.
Sajensano pritom naglašava da njegovo praćenje prekomerne smrtnosti pokazuje povezanost vremenskih uslova i povećanja broja umrlih, ali da se na osnovu same statistike ne može utvrditi uzročna veza za svaki pojedinačni smrtni slučaj.
Ovogodišnji bilans ipak jasno pokazuje razmere zdravstvenog rizika koji ekstremne temperature mogu predstavljati za stanovništvo i značaj pravovremenih mera zaštite tokom toplotnih talasa.
M. T.
